Богослужење у храму старијем од Студенице: Епископ Константин у Констанцу

Богослужбено место Српске православне општине Фридрихсхафен у Констанцу на Боденском језеру спада у најстарије храмове у којима се одржавају богослужења Српске Православне Цркве. Стара „Шкотска капела“ сазидана је још 1142. године, односно 48 година пре манастира Студенице. У овом древном храму, Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин служио је 3. марта 2012. године Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање протонамесника Слободана Тијанића из Фридрихсхафена и ђакона Александра Перковића.

Том приликом причестило се 56 верника, што је за овај сразмерно мали центар са око 90 породица – значајан број.

Своје име „Шкотска капела“ води од ирских монаха бенедиктинског реда који су у 12. веку основали више манастира у Јужној Немачкој: полазна тачка била је опатија и црква Светог Јакова у Регензбургу. Следили су храмови – сви одреда посвећени Светом Јакову сину Заведејевом – у Вирцбургу (1134), Ерфурту (1137) и Констанцу (1142). „Скотима“ су себе називали ови ирски монаси, јер се Ирска од римских времена звала како „Хибернијом“ тако и „Скотијом“. Своје манастире оснивали су дуж путева који су водили ка гробу Светог Апостола Јакова, сина Заведејевог, у шпанском граду Сантјаго де Компостела, који и данас спада у најзначајнија поклоничка места Запада.

У Констанцу је једно време био интерниран и Свети Методије, један од великих просветитеља Словена, брат Светог Кирила.

Град Констанц има иначе и вишеструке историјске везе са Србијом: У тај град је као учесник сабора, који је одржаном у овом месту 1414-1418. године, дошао српски деспот Стефан Лазаревић. Више од пет векова касније, 1979. године, у овом граду докторирао је српски премијер Зоран Ђинђић, за време чије владе је започело поновно увођење веронауке у српске школе.

Извор: Епархија средњоевропска