Борац за слободу и хроничар српских голгота

Антоније Ђурић, аутор култне драме "Солунци говоре", потресне трилогије "Црвена куга" и мноштва књига и чланака, који од заборава чувају витештво српских ратника, страдање неистомишљеника Јосипа Броза Тита и данас на покајање и повратак светосавском путу позивају, представио је, на празник Светог Прокопија, у порти храма Покрова Пресвете Богородице своје најновије књижевно остварење "Србији срце на дар", у издању "Духовног луга".

Ваљевском верном народу сусрет са знаменитим пером савремене српске прозе, са благословом Епископа ваљевског г. Милутина, приредила је Светосавска омладинска заједница. О књижевном опусу Антонија Ђурића, уз водитељско посредовање свештеника Дарка Ђурђевића, говорили су редитељка Цисана Мурусидзе, писци и публицисти, дугогодишњи пријатељи аутора.

Иза њега је, како сам воли да каже, "27 отаџбинских књига". Књига, у којима хероји, жртве и џелати имају имена. Књига, које описују морал појединца и снагу народа, чија је слобода скупља од живота, али и идеолошку опијеност одрођених, који "продадоше веру за вечеру". Српска Православна Црква одликовала га је орденом Светог Саве, али државно поштовање његовом делу још увек није указано. Послератни моћници, као младог монархисту, називали су га неподобним и затварали у комунистичке казамате. Ови новијег времена га зову хроничарем. Ипак, Антоније Ђурић верује у васкрсење Србије. Верује да ћемо "све јаде преживети јер Господ неће дозволити да нестане народ који га носи у срцу".

Драму "Солунци говоре" написао је пре равно пола века, док је, како каже Ђурић, "крвник Броз био жив" те слављење српских хероја са Солунског фронта није било друштвено пожељно. Режију ове представе на сцени Народног позоришта у Београду одважно је, уметнички и људски, потписала Цисана Мурусидзе, етничка Грузијка школована у Русији, с љубављу за Србе и Србију... Једно од извођења, ронећи сузе, пратио је и тадашњи Епископ шабачко-ваљевски Јован Велимировић, братанац Светог Владике Николаја. Његовог благослова се и данас, након три деценије, са снажним емоцијама сећа. Странац сам, али православне вере каже велика уметница.

Као и "Солунци говоре", књига "Србији срце на дар"(у поднаслову "Јуриш у поробљену отаџбину") отвара све чешће питање које савремени Срби постављају, а оно гласи:“Да ли смо достојни јунака Великог рата?“ Отвара и даје одговор на њега. Попут Вука Караџића који је бележио српске народне песме и умотворине, Антоније Ђурић записивао је страдања митских јунака српске голготе Првог светског рата. Да нас поред "црвене и беле куге" (комунистичке идеологије и биолошког одумирања нације), не обузме и "духовна куга" – заборав и потискивање националне историје вољом политичких власти, чији представници би „продали веру за вечеру“ и који више уважавају западне од домаћих историчара, рекао је публициста Милун Јевтић. Антоније Ђурић својим пером враћа наду у снагу духа српског народа и спречава историјски заборав и намеру да се Срби на историјској мапи прикажу као варвари и виновници Великог рата. Он је писац и подсетник слободе. Човек, коме је судбина наменила да као гимназијалац, због љубави према краљу и отаџбини, испије горку чашу у комунистичким робијашницама. Човек слободе, која је исходиште Господа, речи су књижевника и новинара Рајка Ђурђевића.

- У књизи "Јуриш..." описао је Први светски рат. Сви наши ратови били су ослободилачки, а данас хоће духом да нас скрше и прикажу као злочинце. Описујући Велики рат, Ђурић даје једну слику – фреску српског народа и његових светиња. Открива христолошку етику, а не идеологију егзистенцијализма коју нам нуди западни свет... Ми немамо другог пута, осим пута Светог Саве, Владике Николаја и Аве Јустина. Одрекнемо ли га се, нестаћемо- поручио је Ђурђевић.

Публициста Миша Матић подсетио је на вишедеценијско распарчавање српске земље и губитак територија за које су ратовали јунаци књига Антонија Ђурића. Младост Србије нема никакав завет, нити зна нешто о великанима своје историје. Ми слободу нећемо дочекати, али морамо младима пренети идеју о њој. Антонију Ђурићу дугујемо захвалност што је од заборава отргао српску слободу и српски завет, закључио је Миша Матић.

На крају сабрања, игуманија манастира Ћелије високопреподобна мати Гликерија даривала је Антонија Ђурића фотомонографијом Светог Оца Јустина, аутора ђакона Ненада Илића.

Извор: Епархија ваљевска