Божић стигао на Нови Зеланд

Божић стигао на Нови Зеланд
Божић стигао на Нови Зеланд
Божић стигао на Нови Зеланд
Божић стигао на Нови Зеланд

Проузроковано временском разликом Божић је већ стигао на Нови Зеланд, одкале је прво одјекнуло Мир Божји, Христос се роди! Српски али и остали православни живаљ, како вера и традиција налаже, свечано je дочекао најрадоснији хрисћански празник – Рођење Христово. У цркви Светог краља Милутина Српског у Окланду, у присуству завидног броја верника који се окупио без обзира што је сутра радни дан, протонамесник и старешина храм Сава Антић служио је поноћну Божићну Литургију.

Бадњи дан у највећем граду Новог Зеланда где је настањено и највише наших емиграната, био је испуњен празничним богослужењима. Божанства Литургија служена је и у 7 часова ујутро, а дванаест сати касније и вечерња служба са освећењем бадњака, када се и окупио највећи број парохијана. Традиционално, најмлађима Парохија је поделила божићне поклоне.Од 9 до 11 увече верници су имали прилику да се исповедају пред Божићну Литургију која је почела у поноћ. На крају службе прочитана је посланица Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

Нажалост, због строгих новозеландских прописа који изискују велике финансијске издатке како би се испоштовале све безбедносне мере, укључујући и ангажовање ватрогасне службе и намирење градског већа, ни ове године није организовано паљење бадњака. Међутим, има назнака да би већ можда следеће године и тај сегнемт могао бити спроведен у дело чиме би се употпунио обред.

После шест недеља поста и припрема за Божић у просторијама цркве Светог краља Милутина Српског, које ускоро, ако Бог да, очекује реновирање и проширење, верници су почастили домаћим сухомеснатим прозоводима а нашла се и ракија испечена по традиционаланој рецептури на овој једној од најудаљенијих тачака од отаџбине.

Било је лепо видети три, четири генерације наших исељеника окупљене под кровом Божјим прослављајући Рођење Христово у храму које су сопственим средствима обезбедили. Тиме су показали да, без обзира што се далеко налазе од родне груде, нису заборавили на своје корене, веру, обичаје и традицију.

текст и фото: Јован Бајић