Божић у Херцеговини
Бадњи дан и Божић у Гацку су прослављени свечано. Налагање бадњака је обављено код више цркава у околини Гацка. Вечерња служба је служена у старом Саборном храму након чега је литија са бадњацима прошла кроз град до новог храма, гдје је литију и бадњаке дочекао Епископ захумско-херцеговачки Григорије.
Прије налагања бадњака, вјернике је бесједом и божићном честитком поздравио Преосвећени Владика. Божићна поноћна Литургија служена је у новом храму.
На Бадњи дан 2018. године по први пут након 76 година налагани су бадњаци у мученичком селу Придворици у Борчу. Том приликом је служен парастос мјештанима Придворице који су страдали на Божић 1942. године. Парастос и налагање бадњака служио је свештеник Велимир Ковач у присуству многобројних вјерника који нису жалили труда да кроз сњеговиту Зеленгору дођу на ово свето мјесто.
Радујући се и ишчекујући надолазећи празник рођења Христовог, велики број Билећана сабрао се на Бадњи дан у новообновљеном Саборном храму у Билећи. Мада храм још није у потпуности завршен његова љепота, особито послије радова на његовој обнови, запада за око. Како је то већ устаљено уназад пар година, на Бадње вече након започетог вечерњег богослужења у храму Светог кнеза Лазара Српског, пошло се у литију према Саборном храму. Ове године литија је бројала велики број учесника, особито дјеце.
Након доласка у Саборни храм и освећења бадњака, исти су налагани у порти храма уз здравице, пјесму и чувену херцеговачку гангу. У поноћ, на Божић, служена је света Литургија на којој је прочитана Божићна посланица, а учешће у богослужењу узео је велики број вјерника. Свету службу Божју предводила су сва три билећка пароха, након чега се прешло и на послужење у сабориште Црквене општине.
Божић и слава параклиса у конаку манастира Сабора Пресвете Богородице свечано су прослављени у Петропавловом манастиру. На Божић свету Литургију служио је вВладика Атанасије уз саслужење оца Миленка и ђакона Антонија, а 8. јануара на Сабор Пресвете Богородице, владика Григорије уз саслужење свештеника Епархије захумско-херцеговачке и у присуству великог броја вјерника и дјеце.
Срећа, радост и доброта људи у Љубињу осјећала се данима и прије самога празника. Сви су, а посебно најмлађи похитали да својим учешћем и радом допринесу љепоти празника. Неки су донирали пакетиће, други су донијели јаслице, трећи украшавали… Једноставно многи су помогли, а највише најмлађи. Све ово су били дарови донесени Богомладенцу. Увече са молитвом и пјесмом, верници су се зарадовали доласку Христа, а ујутру на Литургији, сјединили се са Њим.
На Бадњи дан у храму Светог Василија Великог у Коњицу служено је вечерње богослужење на којем се окупио велики број вјерника и других грађана Коњица. Након богослужења услиједило је традиционално налагање бадњака.
На празник Рођења Христовог у храму Светог Василија Великог у Коњицу служена је света Литургија којој је предходило јутрење. Свету Литургију служио је парох коњички јереј Милан Бужанин. Литургији је присуствовао фра Фердо Бобан, гвардијан самостана у Коњицу који је поздравио вјернике и честитао им Божић. Своје честитке вјерницима, које је након богослужења прочитао јереј Милан Бужанин, упутили су и меџилис Исламске заједнице Коњиц, начелници општина Коњиц, Јабланица и Прозор, као и многе друге институције.
Прослава радосног празника Рођења Господа и Спаса нашег Исуса Христа у Требињу почела је празничном вечерњом службом у 18.00 часова у Саборном храму. Послије вечерње службе организована је свечана литија улицама града до градског трга гдје је обављено традиционално налагање бадњака. Више хиљада окупљених суграђана поздравили су пригодном бесједом старјешина Саборног храма протојереј-ставрофор Младен Жуловић и градоначелник Лука Петровић.
Свечана прослава Божића настављена је служењем свете Литургије у поноћ. Свету Литургију служио је Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, који је у пригодној бесједи истакао да је „важно да пазимо на ријечи, јер је Ријеч постала тијело. Бог се уселио у човјека, обукао се у нашу природу као Логос, као Ријеч и послао је Сина свога - своју ријеч, да буде у нама и са нама“. Он је нагласио да једна ријеч може људе да подигне, али исто тако и да убије, због чега сви морају да пазе шта говоре и какву комуникацију оставарују. „То је важно и зато што наш град постаје важан град у овом крају, земљи, међу разним народима и различитим културама. Једино ако будемо пазили на ријечи, моћи ћемо да се изградимо и ми као личности и као народ и као заједница“.
У јутарњим часовима служено је јутарње богослужење и света Литургија. Послије свете Литургије традиционално је преломљена чесница у којој је био сакривен златник.
По први пут на Тини је налагању бадњака претходила вечерња молитва коју је служио отац Борис Бандука, а велики број становника овог насеља присуствовао је традиционалној литији кроз насеље. Отац Бандука је окупљеној дјеци подијелио бомбоне, а на крају свечаности приређен је ватромет. Вече око ватре бадњака настављена је уз пјесму окупљених Тињана.
Бадње вече широм Невесиња прослављено је налагањем бадњака у портама сеоских храмова, након чега се окупљени народ упутио ка граду, носећи бадњаке који ће се наложити код Саборне цркве. Сеоски бадњаци дочекани су на градском тргу, одакле су у литији донесени у порту Саборног храма. Након литије услиједило је вечерње богослужење са петохљебницом и налагање принесених бадњака. На налагање бадњака стигао је и владика Григорије који је у овом богослужењу учествовао и у Гацку. Владика је честитао празник окупљеном народу са особитим освртом у свом слову на пажњу према изговореним ријечима.
Наиме, Преосвештени Владика је рекао да се пазимо изговарања ружних ријечи о било коме, да се трудимо да добру ријеч упутимо свима. -Веома је важно да у овим празничним данима лијепу ријеч упути муж супрузи, дјеца родитељима, родитељи дјеци, јер човјек је саздан од ријечи и оне су због тога за нас неизмјерно важне, рекао је Владика. Окупљеном народу се обратио и начелник Невесиња г. Миленко Авдаловић који је изразио своје одушевљење бројем људи који су се окупили поводом празника, рекавши да он не памти окупљање у овом броју и позвао људе да се и даље окупљају око добра и да увијек радиме на заједништву. Празник је крунисан сједињењем народа Божјег са Господом у празничним Литургијама у Божићној ноћи.
Велики број вјерника са парохије чапљинске окупио се у Саборном храму Вазнесења Господњег да у радости дочека Рођење Богомладенца Христа. Божићно славље почело је служењем свете Литургије у храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима на Бадњи дан. На Бадње вече у порти Саборног храма празновање је почело налагањем бадњака у где се уз песму нашег дечјег хора и уприличеног ватромета, најављивао долазак на свет Спаситеља Господа Христа. Светој Чаши приступило је много вјерника причестивши се Телом и Крвљу Господа нашег.
Његово Преосвештенство Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије служио је у поноћ свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог преображења Господњег у Требињу
На Бадње вече налагани су бадњаци на Иваници и требињским селима Запланик и Орах. У овом дијелу Требињске шуме, који је у протеклом рату потпуно страдао, мјештани су до данас обновили своје порушене цркве и гробља, док обнова кућа још траје. Иако су услови за живот изузетно тешки, мјештани на својој дједовини чувају своју националну и духовну традицију, кроз обичаје које су им у насљеђе оставили преци. Један од најрадоснијих празника је Божић, уз богате обичаје који су везани за прослављање овог празника.
На Бадње вече, послије богослужења које је служио надлежни парох Борис Бандука, код цркве Петровице у Запланику налагани су бадњаци. Мјештани околних села са родбином и пријатељима из Требиња, Иванице и Дубровника дошли су овдје да заједно подијеле радост празника. Бадњаци су потом налагани и на Иваници, на мјесту одређеном за градњу православне цркве. На овом мјесту се уз помоћ Епархије захумско-херцеговачке и приморске и људи добре воље планира саградити православна црква. То би заправо била обнова, јер је недалеко од овог мјеста, у 17. вијеку, код старе царине, постојала православна црква посвећена Рођењу Светог Јована Крститеља - Ивањдану, која је у честим ратовима страдала и порушена.
Извор: Епархија захумдко-херцеговачка
