Божић у Срему
Божић у Сремским Карловцима.. Празници на Фрушкој Гори, у авио-бази у Батајници и Руми
Сремски Карловци - У Саборној цркви у Сремским Карловцима радосно је дочекан празник Христовог рођења, праћен дивним богослужењима која у ове дане предвиђа Типик наше Цркве. Уочи Празника, на Бадњи дан, служени су Царски часови, након којих је вечерње и Литургију Светог Василија Великог, уз молитвено присуство Његовог Преосвештенства г. Василија, Епископа сремског, служио протопрезвитер Јован Милановић, старешина храма, уз саслужење протопрезвитера Миленка Поповића, јеромонаха Клеопе (Стефановића) и ђакона Слободана Вујасиновића.
Отац Јован је говорио о доброј вољи која би требало да постоји међу људима, а коју истински можемо имати само уколико у своја срца примимо Христа, чије оваплоћење и јављање свету сада празнујемо.
Истога дана у вечерњим сатима служено је велико повечерје, након кога је извршено паљење бадњег дрвета на карловачком тргу. Овом приликом, присутном народу су се обратили градоначелник, господин Миленко Филиповић, и Преосвештени Владика Василије, а уприличен је и мали културно-уметнички програм.
Те ноћи у поноћ, епископ Василије служио је празнично јутрење уз саслужење карловачког свештенства. Након читања светога Јеванђеља верном народу је прочитана Божићна посланица Његове Светости г. Иринеја, Патријарха српског.
На сам дан празника, свету архијерејску Литургију служио је Преосвештени Епископ Василије уз саслужење протојереја-ставрофора Марка Шпановића, ректора Богословије у пензији, протојереја-ставрофора Јована Петковића, ректора Карловачке богословије, протојереја Јована Милановића и јеромонаха Клеопе (Стефановића), као и ђакона Слободана Вујасиновића. Ово литургијско славље украсила су својим појањем два хора, мешовити хор „Свети Арсеније“ и мушки хор „Св. Николај“. Радост овог великог празника увеличана је бројним унапређењима и одликовањима која је доделио Владика Василије. У току Литургије, Епископ је оца Клеопу, професора Карловачке богословије, рукопроизвео у чин протосинђела, док је свог дугогодишњег ђакона Слободана узвео у чин протођакона.
Након Литургије, Епископ је две карловачке мајке, гђу Злату Попов и гђу Бранкицу Гавриловић, одликовао Орденом Свете мајке Ангелине, који Епархија сремска додељује женама које су родиле троје и више деце. Ово признање данас је имало и посебан смисао, будући да данас славимо Рађање, односно рођење Богомладенца Христа, који је ради нашега спасења и сам постао Дете и члан једне породице.
Фрушка Гора - Божићни обичају су ту да нам помогну да схватимо лепоту Онога који се рађа. Свети Оци су сведочили да је врлина у хришћанству повезана са сједињењем са Христом. Нема врлине без Христа, јер кроз Њега и ради Њега је све постало, на Небесима и на земљи, и под земљом – по речима Апостола народа. Паљење бадњег дрвета, храста, символично представља одрицање од лажне светлости ради истинске Светлости. Ту Светлост су у миру и покајању видели свети Оци исихасти и молитвеници Христа ради.
Ту Светлост су сагледавали свети Сава и свети Симеон Мироточиви, ту Светлост су нам у аманет подарили као непроцењиви дар. И шта бисмо могли да принесемо Христу – да ли звезду, да ли дарове, да ли сами себе и једни друге, како и каже јектенија на светој Литургији. Цео разумни и неразумни свет Њега слави, па чак и када не знамо, Он је ту, јер Он беше почетак сваке новине, Први међу многима.
На ходочашће по светој Фрушкој гори кренули смо из Бешке заједно са протојерејем ставрофором Брацом Санчанином и протојерејем Мирославом Дамњановићем. Прво смо благословили кроз молитву храст, бадње дрво, а света Фрушка гора је благословила нас. Протојереј – ставрофор Брацо Санчанин је у беседи нагласио да постоје три свете горе. Прва је данас у Грчкој, где су се подвизавали наши свети Оци Симеон и Сава. Друга је Овчарско-кабларска света гора, где су се подвизавали ава Јустин Поповић, владика Николај Српски и патријарх српски Павле. Трећа је наша, увек ту близу нас, Света Фрушка Гора. Она је изнедрила мноштво великана духовних, почев од свете Мајке Ангелине и њене породице, чије мошти почивају у манастиру Крушедолу. Затим смо пошли у колони до манастира Велике Ремете, где нас је дочекао игуман отац Стефан. После отпеваног тропара Празника и Светога Димитрија у трпезарији нас је дочекало послужење и лепа реч игумана. Уз осмех оца игумана кренули смо пут Бешке.
Божићно вечерње богослужење су служили свештеници храма Ваведења Пресвете Богородице у Бешки уз пратњу деце са веронауке. После вечерњег богослужења деца су отпевала песму бадњаку, уз пригодан рецитал. Сви заједно смо затим у литији кренули ка бадњаку, ватри која се пали у спомен Рађања и Стварања… јер у почетку Бог створи светлост, кроз коју треба да познамо Светлост истинску која се рађа. Христос се роди!
Рума - На Бадњи дан, 6. јануара 2016. године, у организацији Храма Силаска Светог Духа на апостоле и Храма Сабора српских светитеља, окупило се око две стотине људи испред Храма Сабора српских светитеља у 4 сати ујутру и наставило традицију свих претходних година, а то је Бадње јутро – одлазак у манастир Јазак на Свету Литургију и причешће, као и поклоњење моштима Св. цара Уроша Нејаког. После Литургије припремљено је мало послужење у порти манастира, а затим се верни народ у дугачкој колони упутио у сечу бадњака на брдо изнад манастира. Сишавши испред капије манастира, оформила се дугачка колона аутомобила и уследио је повратак у Руму, пред Храм Сабора српских светитеља, где је унесен бадњак. После тога, бадњак је однет и у порту Храма Силаска Светог Духа на апостоле.
На Бадње вече, на тргу у Руми са почетком у 19 часова одржана је дечија манифестација за Божић. У организацији овог дешавања учествовала је Општина Рума и Храм Сабора српских светитеља. Учесници овог програма били су дечији црквени хор „Звончићи“ под вођством госпођице Александре Гаруновић и деца која похађају веронауку, најбоље дочаравши сву радост светлог празника, Рођења Господа Исуса Христа, онако како то само деца умеју- кроз песму, рецитацију и глуму, уз радосни хришћански поздрав: Мир Божји! Христос се роди!
Jереј Бранислав Мишковић поздравио je све и обратио се присутнима пригодном беседом и радосним божићним поздравом.
Батајница - Леп дан освануо је на аеродрому Батајница. Бадњи дан! Свечани дан за целу Србију и сав наш православни народ где год да живи. На аеродрому Батајница живо већ од раних јутарњих часова. Са првим свитањем, аеродром креће са својим свакодневним војничким животом. Бројне су обавезе ваздухопловаца, првенствене да даноноћно штите слободно небо наше Србије, али и бројне друге обавезе, како војничке, тако и људске и домаћинске. Ваздухопловци са аеродрому Батајница, познати су далеко изван ограде која ограђује овај наш познати аеродром.
Познати су ваздухопловци као часни војници, војници који поносно носе униформу српских ратника. Познати су и као војници који чувају и негују славне ваздухопловне традиције, традиције које су наследили од ваздухопловаца хероја. Чувају их да се не забораве, да их ветрови не однесу у заборав, чувају их због генерација које долазе. Познати су ваздухопловци и као добри домаћини који током целе године радо дочекују бројне госте и делегације, како стране тако и домаће. За људе добре воље, капија аеродрома је увек отворена. Сви још памтимо велике аеромитинге на Батајници и отворене дане 204.ваздухопловне бригаде. Велике и захтевне манифестације, а све су то изнели ови вредни ваздухопловци. Памтимо их и као људе великог срца и хумане душе. Довољно је речи Обреновац, Шабац, Крупањ, Фекетић, Стаићево, Текија. Свако име је за једну велику животну причу, а ови војници све су то прошли за кратко време, па опет у њиховим причама чујемо само скромност и жељу да наставе тим путем.
Бројна друштва и организације из Београда и широм Србије, у ваздухопловцима са Батајнице имају поуздане сараднике, људе на које могу увек да рачунају. То најбоље знају бројна хуманитарна удружења, споменимо „Осмех на дар“ и њихову вишегодишњу сарадњу у заједничкој помоћи деци. Удружења особа са инвалидитетом као што су „Победник“, „Плава шкољка“ и бројна друга, када долазе на Батајницу, долазе међу пријатеље, међу војнике са којима играју фудбал и кошарку, међу ваздухопловце са којима се виђају преко целе године, радују се виђењу и заједничким успесима, радују се уласку у авион својих пријатеља, а ваздухопловцима је довољна награда видети срећу у погледима деце. Годинама је већ познато да и Деда мраз долази авионом и слеће баш на аеродром Батајницу, на општу радост све деце. За ваздухопловце са Батајнице, довољно је рећи: Први у рату, први у миру. То су ваздухопловци са Батајнице, војници Србије који су јуче поносно и радосно донели Бадњак у своју цркву на аеродрому Батајница, а данас се окупили на празничној Литургији. Бадњи дан! Сви као један, стајали су данас у молитви пред Богом.
Свако са својим мислима, свако у својој молитви, свако у свом обраћању Богу и самоме себи. На тренутак, све проблеме савременог живота оставили су изван цркве и чистог срца, стали пред Бога. Бога створитеља. Бога заштитника. Свету празничну Литургију по чину Светога Василија Великог служио је бригадни свештеник, презвитер и поручник Предраг Докић. Који се, обратио присутнима, брижним поучним речима о значају доласка Христовог у свет. Скромно како и приличи свештенику, а опет врло радосно, како и приличи Бадњем дану и великом празнику, рођења Богомладенца Христа. Уз свог свештеника, Светој Литургији су присуствовали бројни ваздухопловци. Поносно су данас стајали млади војници-разводници и стари заставници, млади пилоти и старије колеге мајори, интенданти, војни полицајци, авио механичари и међу њима, њихов Командант. Бригадни генерал Предраг Бандић. Стајао је са њима у молитви, као један од њих, као пријатељ, сарадник и саборац. Први међу једнакима.
Након Свете Литургије која је неосетно завршена, као и све лепо што нам се дешава у животу, наложен је Бадњак. Честитасмо једни другима празник и са осмехом на лицима, уз Божији благослов, кренусмо својим породицама, својим најмилијима. Да у весељу дочекамо рођење Христово. Мир Божји, Христос се роди!
Извор: Епархија сремска
