Божићни празници у Црној Гори

Ми држимо до традиције наших предака да поред кућнога бадњака донесемо бадњак Митрополиту цетињскоме који чува Свету вјеру прађедова, ону праву ттврду вјеру, коју су наши преци знали да очувају као олтар прави на камен крвави

Бадњи дан - Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је Свету Архијерејску Литургију у Цетињском манастиру, у току које је Свету тајну крштења примила породица Атковић са Цетиња. Владика је у раним поподневним часовима благословио и наложио бадњаке у манастиру Светог Николе на Ободу Црнојевића. Митрополит Амфилохије је са свештенством благословио и наложио бадњаке пред Цетињским манастиром које су и ове године, по устаљеној традицији, донијели представници свих племена и крајева из Приморја, Боке, Старе Црне Горе, Зете, Брда, и Старе Херцеговине. По древном вишевјековном обичају први бадњак су донијели предатавници племена Бајице – Мартиновићи и Бориловићи.

Посебно одушевљење изазвао је бадњак који је донијела група православних Руса из Москве. Обраћајући се многобројним вјерницима сабраним око Светог огња Ратко Мартиновић је рекао да Бајице знају шта је Бадње вече и да за друго не знају до за оно пред Цетињским манастиром: - Ми држимо до традиције наших предака да поред кућнога бадњака донесемо бадњак Митрополиту цетињскоме који чува Свету вјеру прађедова, ону праву ттврду вјеру, коју су наши преци знали да очувају као олтар прави на камен крвави. Обративши се Митрополиту Амфилохију, он је рекао да Владика и свештенство нијесу сами: - Сва права Црна Гора, Брда и Приморје су уз вас, иако вас нападају нове Синан-паше, који бише да вас протјерују из Црне Горе. То неће моћи. Ми смо једна јединствена Црква од Трона Жичког, преко Пећке Патријаршије, до данашње Српске Патријаршије. Митрополит Амфилохије је рекао да је и ово сабрање по примјеру наших предака који су се овдје сабирали више од пет стотина година: - Да се просвијетлимо свјетлошћу Богопознања, да се мирбожамо, да се помиримо, да се братски загрлимо, да један другоме опростимо и у себи обновимо вјеру у Христа Богочовјека. Владика је рекао да га сваке године рани туга због тога што последњих година „нека наша браћа ложе ватру која никад није ложена на Цетињу“: - Зашто не дођу код ћивота Светога Петра који их призива. Нико њима не брани да дођу овом Светом ћивоту и овом Светом огњу и бадњаку који је овдје ложен и који ће се ложити. Ја их одавде благосиљам и молим пред ћивотом и пред Светим огњем да убудуће и они приђу овдје гдје су се њихови и наши преци сабирали, да се не одвајају од своје браће и да се не удаљују од ћивота Светога Петра.

Митрополит је исте вечери благосиљао и налагао бадњаке и у Корнету у Љешанској нахији, испред Храма Васкрсења Христова у Подгорици, као и испред Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу.

Божић - У свим цетињским храмовима литургијским сабрањима прослављен је празник Рождества Христа Богомладенца. Поноћну литургију у Дворској цркви на Ћипуру служио парох цетињски протојереј Обрен Јовановић. У Цетињском манастиру свечаној јутарњој служби и Литургији, коју су служили игуман Цетињског манастира протосинђел Методије, руски игуман Гурије и парох цетињски јереј Анђелко Боричић, присуствовао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. У Влашкој цркви служио је ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић. На свим богослужењима читана је посланица Патријарха српског Г. Иринеја и архијереја СПЦ. Прослава Бадњег дана и Божића у парохији луштичкој ове године је отежана јаким вјетром. Луштица је била 48 сати без напајања електричном енергијом, а старији житељи полуострва свједоче да овакав Бадњи дан не памте. Као и претходних година служила се поноћна литургија. Нешто више од двије стотине вјерника узело је учешћа у Литургијском сабрању, а међу њима се поред житеља полуострва, нашао и велики број вјерника из Херцег Новог.

Сабор Пресвете Богородице - Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је на Сабор Пресвете Богородице Свету службу Божију у манастиру Морача. „Све оно што је посвједочено од времена Христовог рођења до данас потврђује истинитост ријечи Свеога апостола Павла да блага вијест Његова, Његово Јеванђеље није по човјеку, јер та велика и Света истина која се јавила Христовим рођењем није по људској логици. Она је откривење и јављање велике и Свете тајне Божије“, рекао је Владика у архипастирској бесједи вјернима сабраним на богослужењу. Током литургије Митрополит је миропомазао новокрштеног слугу Божјег Димитрија, а након литургије и празничне трпезе обишао је завичај и служио помен својим родитељима Ћиру и Милеви на гробљу Биљеге у Барама Радовића.

Стевандан - Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана Свету службу Божију у манастиру Дуљево, поводом храмовске славе ове Светиње. У литургијској бесједи Митрополит Амфилохије је подјетио на библијску причу о сну цара Навукодоносора о камену који руши скупоцјени кип од злата и сребра и на тумачење тога сна од стране Светог пророка Данила који каже да је тај камен Бог,а да тај кип јесу незнабожачка, идолска, земаљска царства: - То Данилово пророштво је предуказало управо тајну камена који одбацише и одбацију зидари људске историје. Али Он је крајеугаони камен и дивно је то и чудесно у нашим очима. Тај камен јесте Сам Господ Христос и сваки који гради на Њему грађевину свога живота, вјечан је и непролазан јер је грађевина у коју се уграђује вјечна и непролазна. А на кога пане тај камен, као што је пао на ова земаљска царства, он се руши и нестаје. На том непобједивом камену је и Свети архиђакон Стефан саградио свој духовни живот“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Митрополит је истог поподнева, најприје посјетио манастир Режевићи, да би затим присуствовао Божићном пријему у Саборном храму Св. Јована Владимира у Бару, приређеном за тамошње добротворе и приложнике. Господин Митрополит је пред окупљенима одржао пригодну бесједу, а потом је Момчило Станојевић, протонеимар овог храма упознао присутне и са техничким детаљима његове изградње.

ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Прослава Бадњег дана и Божића у Скадру

Извор: Митрополија црногорско-приморска