Божићних звона нема у Мосулу већ трећу годину

Отац Емануел Јукхана каже да већ трећи Божић заредом црквена звона неће звонити у Мосулу. Он напомиње да су у јуну 2014. године верске мањине, као што су Јазиди и хришћани у околини другог по велични града ирачког почели да се суочавају са ужасним нападом групе која се зове Исламска држава, или „Даеш“ на арапском.

Мосул је некад био  један од главних центара хришћанства у Ираку , а сад је постао центар геноцида над њима, рекао је он. „Ово је већ други месец како смо слободни“, рекао је Јукхана, али је истакао да пуно страха и даље има око тога шта ће бити кад ИД буде војно побеђена.

Јукхана, вођа асирских хришћана и председник Хришћанског програма за помоћ Северном Ираку (CAPNI), излагао је 12. децембра на конференцији за штампу и касније одржао предавање поводом извештајем Светског савета Цркава (ССЦ) и Норвешке црквене помоћи (NCA).

Извештај, који је први пут објављен у Ослу 28. новембра, насловљен је: „Неопходност заштите мањина у Сирији и Ираку“. Њега финансира норвешко Министарство спољних послова.

„Ми смо сасвим убеђени да ћемо једног дана моћи да се вратимо у своје градове и села. Живимо у тој нади,“ рекао је Јукхана.

Асирски хришћани, који чине највећу хришћанску групу у Ираку, говоре својим сопственим језиком и обично се не идентификују као Арапи.

Јазиди углавном говоре курдским језиком, настањени су у Ираку и курдистантској области Ирака. Почев од 2003. већи део јазидског завичаја Синџара био је под контролом курдске регионалне владе; међутим, она се званично налази под управом централне владе Ирака.

Мада се многи Јазиди хоће идентификовати као Курди, они себе виде као посебну етничку групу, мада су се суочили с метежом под контролом ИД и чак пре тога „били су неправедно оптуживани да су поштоваоци ђавола“.

Према проценама извештаја ССЦ- NCA, око 70 процената ирачких хришћана напустило је земљу почев од 2003. године и већином су  интерно расељени.

Он је додао и да је раније у Мосулу и околини живео један број главних верских и етничких мањина, и то – ирачка староседелачка заједница, јеврејска заједница, Мандејци или поклоници Јована Крститеља, Јазиди и хришћани. „Сви су они живели у Ираку пре арабизације“. Ниједан  од ових народа није био уврштени у ирачки школски програм.

„Ми смо одбачени пре него што је тзв. Ислмска држава дошла да нас истреби. Не желим ово да се то понови.“

Он је истакао да су се током последњих 100 година три нараштаја његове породице суочиле с покушајима геноцида – први под отоманским Турцима, други после стварања државе Ирака 1933. године, и последњи покушај од стране тзв. Исламске државе.

Извор: ССЦ (превод – Информативна служба СПЦ)