Божић у Eпархији средњоевропској

Као и сваке године Срби у Eпархији средњоевропској су достојанствено прославили Бадње Вече и Божић. Прослава Бадње вечери је у Српској православној цркви на Бетовен плацу у Франкфурту време када се масовно окупљају Срби из града на Мајни. Светом Литургијом, коју су служили франкфуртски пароси Стојан Барјактаревић и Марко Јовановић уз појање црквеног хора "Св. Василије Острошки" најављен је празник рођења Исуса Христа и традиционално породично окупљање за посном вечерњом трпезом.

На богослужењу је прочитана Божићна посланица Патријарха српског Г. Иринеја, а након службе старешина храма, протојереј Стојан Барјактаревић је и ове године положио бадњак на ватру и узвикнуо Христос се роди, а народ је у хору узвратио, Ваистину се роди. Бадње вече претходи највећем и најрадоснији хришћански празник, рођењу Христовом, и заједно са Божићем за народ представља дане лепоте и лепих обичаја, посвећених посебно породици, а окупљени око ватре и бадњака људи се загревају љубављу и слогом. Ове године први пут је уз цркву на Бетовен плацу било богато послужење за све вернике.

Бадњи дан је међу Србима у Минхену обележен молитвено на два богослужбена места - у храму Св. Јована Владимира краља српског у Новом Перла и Доминикус центру Ам Харт. На Светој Литургији која је служена у 16 часова окупио се велики број верника, тако да су оба објекта била премала да приме све који су дошли да се исповеде и причесте, а онда и понесу освештан бадњак кући. У храму Св. Јована Владимира краља српског чинодејствовали су протојереј Бранислав Чортановачки, Маринко Рајак и Милорад Јовановић, ау Доминикус центру протојереј-ставрофор Слободан Милуновић. Верници у минхенском храму су после Литургије прилазили и целивали икону Рождества Христовог и били миропомазани уљем. Затим је у порти запаљена ватра од прошлогодишњих бадњака, а онда су наложени и овогодишњи храстови бадњаци, што је био и врхунац доброг расположења у част Христовог рођења. Кад се распламсала Бадњачка ватра кренуло је честитање уз кувано вино и ракију, али и прави ватромет петарди које су обасјавале небо изнад храма.

Коло српских сестара на челу са Дијаном Малић остварило је прву у низу планираних акција помоћи и солидарности са нашим људима.

Мноштво људи, свечано богослужење, подови прекривени сламом, дељење бадњака, слика је која је и ове године могла да се види за Бадње вече у обе српске цркве у Берлину - у храму Свети Сава у Ведингу и у цркви на Темпелхоф. У храму у Ведингу богослужили су свештеници Вељко Гачић и Радомир Кулунџић. На крају службе је богато украшени бадњак унео Мило Добрић, после чега су деца из школе при овој цркви извела рецитал о рођењу Исуса Христа, који су припремили са учитељицом Биљаном Парађина-Обрадовић. У исто време у цркви на Темпелхоф су скоро двочасовну Литургију служили свештеници Драган Секулић и Душко Спасојевић, праћени црквеним хором "Сарафими". Једном од чланова хора Борисаву Грачанин припала је и почасна улога да унесе бадњак, који је затим освећен, а онда подељен верницима. На сам дан Божића је у обе цркве свештеници су служили Свету Литургију, на којој је по традицији прочитана Божићна посланица патријарха српског Г. Иринеја.

Бадње вече, које претходи најрадоснији хришћански празник - рођењу Христовом, окупило је велики број наших људи у храмовима у Базелу, Берну и Цириху. Неколико хиљада верника дошло је по традицији у новоизграђену православну цркву у Берну, цркву Сант Албан у Базелу и другу циришке парохију Успенија Пресвете Богородице. Претесан је био храм Сант Албан, али и двориште да прими све који су дошли да прате литургију на Бадње вече. Више од 2.500 људи стрпљиво је чекало да уђе у цркву, целива иконе и запали свеће за живе и мртве. Колона људи све време литургије кретала се према улазу у цркву - једни су улазили, други излазили, а многи у томе и нису успели. Литургију у Базелу служио је протојереј и старешина чачанске цркве Саша Јоловић, који је специјално за ову прилику дошао у Базел да помогне оцу Милутину Николићу који је у то време служио литургију у Олтен, где је, такође, било пуно верника.

У цркви у Белпу велики број верника није успео да уђе у храм јер је и ту била непрегледна колона људи, која је у време литургије остале испред цркве. Верници су дочекали Бадње вече у дворишту цркве паљењем бадњака, а Литургију је служио протојереј Станко Марковић. Вечерњу службу, уз такође велики број верника у Другој циришкој парохији Успенија Пресвета Богородица, служио је протонамесник др Мирослав Симијоновић, док је јереј Бранимир Петковић служио у Шпрајтенхаху.

Попут земљака у отаџбини, Срби у Аустрији прославили су велики хришћански празник, Христово рођење - Божић. Поштујући древне обичаје, Срби у Аустрији су у великом броју присуствовали у четвртак увече служењу бденија уочи Божића у храмовима Српске православне цркве широм Аустрије. Испред храма Светог Саве у 3. бечком округу традиционално узимање бадњака је отпочело још од раних поподневних часова. Више хиљада верника прошло је кроз овај храм као и цркву Успеније пресвете Богородице у 17. округу и храм Васкрсења Христовог у 2. бечком округу. Више стотина верника је чекало испред храмова на бадњак, а саобраћај је у улицама у којима се налазе наше цркве био закрчен због гужве. После бденија, уочи Божића, верницима су подељени освећени бадњаци, ау наставку свештеници су прославили Бадње вече у црквеним просторијама заједно са верницима који живе у главном граду Аустрије.

Бадње вече је иначе дан који је обично нерадан у Аустрији, будући да пада када и католички одмор Света три краља. Тако да велики број верника искористи обично ово за продужени боравак у отаџбини. Међутим, од укидања визног режима прошле године Бадње вече и Божић славе се у Аустрији уз присуство рођака из Србије. И у Бечу се на Бадње вече уноси бадњак у кућу. Прва Литургија којом се објављује рођење Богомладенца Исуса Христа тачно у поноћ означила је почетак Божићног славља. На сам дан Божића у храмовима српске православне цркве у Аустрији служена је празнична света литургија, после које је највећи хиршћански одмор прослављен у кућама у кругу породице и традиционалну трпезу.

Извор: Црквена општина Касел