Божићни интервју Митрополита Николаја

Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански господин Николај дао је божићни интервју Информативној служби Митрополије дабробосанске „Дабар инфо" у којем по први пут износи своје ставове о дешавањима у Српској православној цркви /СПЦ/, говори о мултиетичности Сарајева, одузетој имовини СПЦ, човјековом општем моралном и сваком другом паду, екуменизму...

Преносимо дијелове интервјуа митрополита Николаја.

Господин Николај сматра да је Сарајево данас скоро једнонационалан град, "јер кад се из једног града исели више од 150 000 припадника једног народа тај се град тешко може више називати мултиетничким".

"Једна од рана прошлога рата је и то што су Сарајево напустили многи његови становници, а међу њима и огроман број Срба. Ово није бољка само Сарајева већ и других градова који су прије рата имали мултиетничко становништво. Можда је Сарајево само један од најрадикалнијих примјера" - рекао је митрополит Николај. Господин Николај, без обзира на ту чињеницу, замјера многим српским интелектуалцима и политичарима што се лако одричу Сарајева, говорећи да је то нечији туђи град и да у њему Срби и не живе.

"Сарајево је одвајкада било и српски град и оно је један од доказа да православни Срби нису некакви дошљаци у ову земљу, него да смо овдје своји на своме. Поред многих задужбина Немањића, Павловића, Косача и других српских велможа, доказ овоме је и сарајевска Стара црква која је одолијевала и зубу времена и непријатељски настројеним властима, као споменик нашег вјековног постојања у овом граду и у Босни и у Херцеговини" - нагласио је Николај.

Његова је велика нада и жеља да се православни српски народ врати у Сарајево и друге крајеве у БиХ, одакле је силом изгнан, али и да се сви избјегли врате својим домовима, без обзира којем народу или вјери припадали.

Митрополит Николај сматра да је враћање имовине једно је од најосјетљивијих питања у односима Цркве и државе, додајући да је разочарани односом државе, "јер смо свједоци да се одређеним вјерским заједницама враћају школе, хотели, чак и дијелови јавних површина, а кад је у питању СПЦ, врши се опструкција за сваки педаљ имовине".

"Држава и приватна лица већ годинама користе ту опљачкану имовину, међу којом је и црквена која је стечена трудом, прилозима и одрицањем генерација наших вјерника" - упозорио је господин Николај.

Митрополит Николај је нагласио да је у свему томе најболније питање враћања зграде Сарајевске богословије.

"Ова школа, која је споменик високог школства у БиХ, и која је одњеговала бројне генерације православних свештеника, културних радника и интелектуалаца, изгнана је из Сарајева 1941. године од усташких власти. Комунистичке власти су то изгнанство аминовале, а ни данашње власти, сем значајног броја лијепих ријечи и празних обећања које нам упућују, не чине ништа да ову прву високу школу у Сарајеву и БиХ врате у њену колијевку" - истакао је господин Николај.

Митрополит Николај је указао на чињеницу да би од огромног значаја било за толико жељени међурелигијски дијалог да у Сарајево буде враћен Богословски факултет који данас дјелује у Фочи и да би то увелико поправило слику Сарајева у очима српског народа.

"Али, очигледно је да многима у овом граду и у овој земљи смета и минимални број православних Срба, па како онда да допусте да се у Сарајеву образују православни свештеници и интелектуалци" - констатовао је Николај.

Он је захвалио Међународној заједници "што је препознала значај наших настојања и заинтересовала се за проблем враћања имовине, односно Сарајевске богословије".

Говорећи о посљедњим дешавањима у СПЦ, Николај је рекао да лично мисли да сва питања у Цркви могу и требају бити рјешавана у оквиру саборског дијалога, "али допуштам слободу да има и другачијих мишљења".

"Црква је богочовјечанска установа у којој се дијалог непрестано одвија. Она није, напросто, окамењени скуп једнообразних фигура, него жива дијалошка заједница у којој има и различитих мишљења. Ради тога и постоји институција црквеног сабора, гдје се настоји да се од тих различитих гледишта постигне једно, које је најбоље за Цркву и спасење. Кроз цијелу историју хришћанства имали смо саборе, на којима су падале и тешке ријечи, али се увијек долазило до најспасоноснијег рјешења управо путем дијалога" - нагласио је Николај.

Митрополит Николај је указао да је данашње вријеме, вријеме свеопштег пада људског рода, а да се извор тог пада налази у човјековом удаљавању од Бога.

"Морална изопаченост данас се на сваком кораку приказује као нешто нормално, док се праве моралне вриједности које свој извор имају у хришћанству често нападају као конзерватизам и назадњаштво. Уз ово, данас имамо и актуелну глобалну економску кризу, која је настала као плод сумануте трке за зарадом великих свјетских компанија, а највећи утицај те кризе неће се много одразити на богате, него ће највише претрпјети сиромашнији слојеви друштва" - нагласио је Николај.

Према његовом мишљењу, честе подјеле, сукоби и ратови широм свијета, у правилу настају под утицајем великих сила које желе да наметну своју контролу, а технолошки и економски напредак човјечанства доводи до безобзирног уништавања Богом створене природе и незаситог исцрпљивања природних ресурса.

"Све ово ремети систем вриједности код човјека, па имамо резултат да је породица, та основна заједница, изгубила свој значај у друштву. Нашу дјецу претварамо у индивидуе које тешко функционишу у заједници: тешко се одлучују на брак, породицу, а лако се разводе, јер нису спремни на компромисе. Многи не разумију да љубав значи одрицање и жртвовање за другога, и то треба да је обострано. Љубав значи прихватање другога онаквог какав он јесте, а не да тог другог обликујемо по својим мјерама и жељама" - истакао је Николај.

Комплетан текст интервја митрополит Николаја можете погледати на www.mitropolija.org 

Извор: Митрополија дабробосанска