Братски састанак свештенства намесништва бијељинског

У среду друге недеље Великог поста, 28. фебруара 2018. године, на спомен Светог апостола Онисима и Преподобног Јевсевија Пустињака, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је Литургију пређеосвећених дарова у храму Светог великомученика Пантелејмона у Бијељини где је одржан братски састанак свештенства намесништва бијељинског.

Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Милан Ивановић и Митар Тешић, јереји Александар Мирковић и Срђан Радмановић, као и протођакон Славољуб Милошевић. Уз дивно појање других свештеника намесништва и у присуству великог броја народа у храму торжествено је прослављен празник.

На крају свете Литургије отац Александар Мирковић обратио се верном народу и поучио га јеванђелским истинама. У својој беседи указао је на потребу поста и причешћа за сваког крштеног човјека, као и на његов однос и приступ светим Тајнама.

Сви присутни активни и пензионисани свештеници су приступили светој тајни причешћа.

За топлу добродошлицу и осећај хришћанске љубави постарало се братство храма које је сабрано свештенство, након Литургије, угостило у сали Светосавског дома приредивши трпезу љубави у жељи да се Епископ и сва братија окрепи. У току трпезе, епископ Фотије је дао свештеницима душекорисне савете за успешније пастирско служење, наводећи за пример делатне љубави Светог Јована Кронштатског који је такође био парохијски свештеник и велики светитељ Цркве Православне.

-Овај парохијски свештеник службу је служио у најсиромашнијем градићу области Санкт Петербуга, Кронштату, где су, у огромној беди живели лумпенпролетери и убожјаци свих врста. Градић је имао 50 хиљада становника када је у њега дошао отац Јован. Чим је дошао на парохију, он је пожурио да што пре упозна своју паству и у том циљу почео ову да посећује у њеним колибама и земуницама, да поучава, уразумљава, теши и помаже. Пун љубави Христове, дубоко је саосећао са свима недаћама пастве и настојао је да је духовно препороди и подигне. У томе није жалио ни труд ни средства, не само морална него и материјална. На крају је позвао све људе добре воље да се удруже и заједничким напорима пораде на изналажењу материјалних средстава и начина на које би се сиромашнима притекло у помоћ. Његов апел наишао је на одзив и убрзо је образовано друштво, које је, уз помоћ месне градске власти, почело са прибирањем средстава. Друштво је пошло од правилног закључка, да је најбоља помоћ сиромаху - дати му могућност да поштеним трудом заради свој хлеб, па је сакупљеним средствима подигло велику, четвороспратну зграду и дало јој име 'Дом трудољубља' који је хиљадама сиромашних пружио посла и уточишта.

Извор: Епархија зворничко-тузланска