Братски састанак свештенства и монаштва архијерејског намјесништва зворничког

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник преподобног Василија Исповједника, Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Васкрсења Христовог у Каракају. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј Драган Томић, протонамјесник Борислав Тодић и протођакон Жарко Мијатовић.

У препуном храму, у којем је био присутан и велики број дјеце која су својим појањем уљепшала Литургију, бесједио је протонамјесник Душан Спасојевић.

Након надахнуте бесједе оца Душана, исповијести свештеника, монаха и вјерног народа, приустнима се у бесједи обратио Владика Василије.

"Збијајмо редове и уједињујмо се, али не да збијамо своје редове ради других, него ради себе, да би показали искреност вјере наше, мисли, духа и акције. Молим вас браћо и сестре да опростите сваки гријех мој и мојих свештеника учињен према вама. Ако смо вас било којим поступком навели на гријех, опростите нам. На жалост, дешава се да се свештенство, проповједници ријечи Божије, не држе ријеч Божију коју проповједају. Дешава се да често изгледамо као фарисеји. Сваки човјек мора тежити да устане из блата гријеховног и да закорачи на вишу степеницу духовности. Ако то не учини, ако не тежи ка поправљању себе и још ако је свештено лице онда је то за сваку осуду јер како може стадо водити духовно слијеп пастир", истакао је Владика Василије.

Потом је у Светосавском дому при храму Васкрсења Христовог одржан братски састанак.

Предавање на тему „Лицемјере! Извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свога" одржао је јереј Миле Јовановић.

Након предавања развила се жива дискусија у којој је активно учествовао Владика Василије који је савјетима и упутама поучио свештенство и монаштво о гријеху који произилази из недостатка братске љубави и гордости која не дозвољава човјеку да се бави собом и својим гријесима. Посебан акценат стављен је на живот свештенства који мора бити чист, каква је и ријеч Божија, јер у супротном пријети опасност да нас Господ назове окреченим гробовима. Присутни су се сложили да је неопходно непрестано радити на духовном узрастању како би се животом свједочила Христова наука и како би се имала жива ријеч Бога Свеблагога понудити вјерном народу.

„Онај који није у Христу и у коме Христос није, а такав је сваки онај који не воли брата свога, лицемјер је. Онај који жели другоме да предаје мора сам имати то што предаје, јер ријеч предавати значи давати са љубављу нешто, тј. начин живота који се посједује. Указивати на гријехе брата свога а немати врлина и љубави у себи и радити то на начин гдје нам је гордост темељ, гријех је велики", закључио је Владика Василије.

Свештенство и монаштво, на челу са Преосвећеним Владиком, размотрило је потом актуелне проблеме из живота цркве.

Са посебним интересовањем присутни су говорили о потреби очувања вјеронауке као предмета који младим дјечијим душама указује на пут спасења и живота.

„У тмурним временима у којима Ђаво на разне начине покушава приграбити младе дјечије душе морамо чувати вјеронауку јер знајте браћо, да ћемо одговарати за сваку душу коју нашом немарношћу изгубимо. Замислите какав ћемо тек морати одговор дати за сваку дјечију душу коју изгубимо", поучио је Владика Василије и додао" Пожељно и добро би било да свештенослужитељи предају вјеронауку и на спровођењу тога ћемо радити у наредном периоду. Свештеник који немарно прилази вјеронауци боље да није свештеник и такви нека се запитају ко су и шта су. Ми смо со земљи, ако со обљутави чиме ће се земља осолити. Размишљајмо непрестано о овим ријечима браћо".

У наставку дискусије о образовању свештенство је најоштрије изразило негодовање повом увођења предмета „Култура религија" у средње школе у Републици Српској. Констатовано је да, поред бројних неправилности у самоме уџбенику, овај предмет не може водити зближавању и упознавању различитости јер темељ његов није стварна љубав према вјери него вјешто упакована лажна љубав.

Са великом забринутошћу размотрила се ситуација у сребреничком крају гдје се Срби повратници налазе у подређеном положају и гдје се, за разлику од односа према другим националностима, ништа не чини како би им се повратак и живот олакшао.

Потом је наведен примјер измјештања цркве са Дивича-Светог Стефана као израз поштовања других вјера и присутни су се потом запитали зашто се такви примјери не виде на мјестима гдје су на земљи Српске Православне Цркве и уопште на српској земљи изграђене џамије. Такође је поменут и примјер цркве у Коњевић пољу гдје је Српска Православна Црква учинила све што је у њеној моћи како би се проблем превазишао и сада је све на надлежним судовима да одраде свој дио посла.

Са радошћу је примљена вијест да се ради на подизању Саборног храма светим Српским Новомученицима у Зворнику као и да се санациони радови на обнови манастира Сасе приводе крају. Саопштено је да се гради црква на темељу ранијег манастир у Топлици, на путу Сребреница-Скелани, и да се оживљава манастир Пресвете Богородице у Карну код Скелана.
Свештенство и монаштво на челу са Његовим Преосвештенством пожелило је вјерном народу душекористан и Богоугодан пост, пуно братске љубави, јединства у очувању Републике Српске, и да са радошћу дочека празник вјечне побједе, празник Ваксрсења Христовог.

Након састанка услиједила је трпеза љубави коју је припремио јереј мр Никола Гаврић, трећи парох зворнички при храму Васкрсења Христовог у Каракају.

Извор: Епархија зворничко-тузланска