Брига о деци без родитељског старања
„Човекољубље“ организује различите креативне радионице којима се буде креативни потенцијали, радозналост, стваралачке вештине и проширују знања и разумевања код деце лишене родитељског старања.
Сваки пут када чујем узвик мог другара из дома „Мошa Пијаде“, ‘добио сам 5 из математике!’, радујем се као да је моја оцена. Заиста ми улепша дан“, каже Катарина, волонтер Добротворног фонда Српске Православне Цркве „Човекољубље.“ Катарина има 24 године, студент је Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију и волонтер је већ четири године на пројекту „Светосавска учионица“. Овај пројекат је намењен деци школског узраста која су штићеници државних домова за бригу о деци без родитељског старања. Институције социјалне заштите збрињавају децу без родитељског старања, сирочад, децу жртве породичног насиља, небриге и другу децу и младе који долазе из нефункционалних породица.
Многа од ове деце, с обзиром на ванредне услове у којима су живела, немају довољно предзнања за школовање, а често ни савладане елементарне животне вештине. Фонд „Човекољубље“ са пројектом „Светосавска учионица“ помаже у развоју и социјалној интеграцији деце, пружајући боље услове за учење и ефикасније укључивање деце у друштвено-културни живот. Волонтери који су ангажовани на овом пројекту својим континуираним радом у домовима помажу деци у савлађивању школског градива, као и у примени стеченог знања. Они су образовани и оспособљени млади људи, пуни љубави и пожртвовања, који своје знање и вештине преносе деци, разумеју њихове потребе и мотивишу их да трагају за успехом. Они су не само „старија браћа и сестре“ у које деца имају поверење, већ и узори са којима се могу поистоветити. За 10 година, колико „Човекољубље“ реализује овај пројекат, много младих људи из различитих професија, као и будући педагози, учитељи, професори, учествовали су у овом пројекту. Пружање могућности волонтерима фонда „Човекољубље“, напредним студентима и незапосленим, образованим младим људима, да стекну потребна знања, искуства и вештине у раду са децом без родитељског старања и да открију значај волонтерског рада са децом, још један је од циљева овог пројекта.
Колико је значајна оваква врста ангажовања говори нам из свог искуства Катарина: „Годину и по дана била сам штићеник „Дома за средњошколску и студентску омладину – Звечанска 52“ и тамо сам упознала два волонтера фонда „Човекољубље“ која су редовно долазила и помагала деци. Видела сам колико су они важни, не само као помагачи у учењу, већ нарочито као добри саговорници са којима су штићеници могли отворено да разговарају о љубавним проблемима, проблемима у друштву и да се посаветују око разних недоумица које су их мучиле. По изласку из дома и након уписа факултета осетила сам потребу да на неки начин помогнем деци која немају, као друга деца, подршку своје породице у учењу. Зато сам се и прикључила „човекољубивој“ волонтерској групи на пројекту „Светосавска учионица“ и, ево, већ четири године се трудим да са другарима у дому заједничким снагама поправимо сваку лошу оцену. За то време десило се доста лепих доживљаја, разних догодовштина којих ћу се увек радо сећати. Иако сада имам пуно обавеза на факултету, сваки слободан тренутак користим да одем до дома и помогнем штићенику са којим већ две године редовно радим. И заиста, свака његова петица је и мој лични мали успех.“ Волонтирање у пројекту „Светосавска учионица“ не само што доприноси Катаринином личном искуству, већ је она одличан узор и својеврсна мотивација за оне штићенике који се суочавају са тешкоћама у свом школовању.
Давне 2001. године Добротворни фонд СПЦ „Човекољубље“ је у сарадњи са „Центром за заштиту одојчади, деце и омладине“, а уз подршку Caritas Vienna, отпочело реализацију овог пројекта и пуних десет година волонтери пројекта „Светосавска учионица“ редовно одлазе у београдске домове и уче са штићеницима. „Добротворни фонд Српске Православне Цркве „Човекољубље“ је присутан у свакодневном животу деце на смештају у „Центру за заштиту одојчади, деце и омладине“ у протеклих десет година. Деца на пријему у домску заштиту имају значајне проблеме у васпитно-образовном статусу“, каже директор Центра Зоран Милачић. „Осим изостајања елементарних хигијенских навика, присутни су проблеми везани за њихов образовни статус, едукативна занемареност, значајно заостајање школског за календарским узрастом, изостајање навика, немотивисаност за школовање. Дуги низ година пре појаве фонда „Човекољубље“ установа се суочавала са значајним проблемима организовања додатне помоћи у учењу, при чему није постојало целовито решење које би обухватило сву децу којој је потребна помоћ. Од 2001. године деца у домовима имају континуирано, свих ових година, сигурног помагача и ослонац у усвајању школског градива. Посебно је вредна помоћ која је пружена у овладавању техникама учења са циљем да деца самостално уче и стекну самопоуздање. Ефекти реализације програма „Светосавска учионица“ се систематски прате и могу се егзактно сагледати кроз поправљање слабих оцена и постизање бољег успеха. Сарадња са фондом „Човекољубље“ је изузетно значајна за децу у домској заштити, јер је „Светосавска учионица“ пројекат који је много више од учења“, закључује Милачић.
Да је то заиста тако говори нам Александра, ученица IV године Средње угоститељско-туристичке школе у Београду. „Са волонтерима учим већ седам година. У почетку ме је васпитач подстицао да идем на часове, разговарао са мном о томе колико су ми ти часови неопходни. Касније сам схватила колико ми је то важно и почела сам и сама да их тражим и договарам се са њима за следеће часове. Да није волонтера не знам како бих положила квалификациони испит на крају основне школе, а ни прве три године средње школе. Са неколико волонтера сам се зближила и веома су ми драги. Поред учења овај пројекат нам пружа и дружење на радионицама и излете, а то деца нарочито воле, па им је некада и то мотивација за учење“.
Од 2003. године и деца без родитељског старања смештена у домовима у Новом Саду (пројекат је до септембра ове године био реализован у „Дневном боравку“ при Центру за социјални рад и у СОС Дечије село „Др Милорад Павловић“ у Сремској Каменици), Нишу и Бања Луци поправљају оцене заједно са волонтерима фонда „Човекољубље“. Само у току прошле године 50 волонтера у Београду, Новом Саду, Нишу и Бања Луци одржало је укупно 7341 часова из различитих школских предмета за 330 деце смештене у домовима.
Годинама уназад у оквиру пројекта „Светосавска учионица“, а уз подршку Градског секретаријата за спорт и омладину и Секретаријата за социјалну заштиту града Београда, „Човекољубље“ у Београду организује различите креативне радионице којима се буде креативни потенцијали, радозналост, стваралачке вештине и проширују знања и разумевања код деце лишене родитељског старања. У оквиру пројекта „Умеће живљења“, који се реализује током ове године, два пута месечно деца долазе на едукативне радионице у просторије фонда „Човекољубље“ и разговарају са стручњацима о томе на који начин је добро користити слободно време, шта желе да буду кад порасту, чиме ће се бавити у животу, али се баве и темама као што су пријатељство, љубав, страхови. Поред радионица, једном месечно организују се посете различитим културним институцијама и манифестацијама у Београду, па тако штићеници домова имају прилику да упознају Београд какав им није доступан у њиховом свакодневном животу.
И на крају ове приче о малим паметњаковићима из домова за децу без родитељског старања и њиховим „старијим сестрама и браћи“, подсетимо се речи Светог Јована Златоустог: „У нежном (дечијем) узрасту детенце брзо прихвата оно што му се говори и као печат у восак, у душе дечије утискује се оно што слушају. Самим тим, њихов живот се већ тада почиње усмеравати или ка пороку или ка врлини. Услед тога, ако их још од самог почетка и, да тако кажемо, на самом прагу, удаљимо од порока и усмеримо на прави пут, то ће им у будућности постати навика и део њихове природе, тако да се неће лако и по својој вољи приклањати рђавом, јер ће их навика привлачити добрим делима“. То је управо циљ који „Човекољубље“ са пројектом „Светосавска учионица“ тежи да оствари.
Извор: Православље
