Британски и ирски црквени великодостојници дали јединствен одговор за пандемију

Црквени великодостојници се се, неочекивано, окупили у среду 1. априла 2020. године. Јутарњој видео конференцији присуствовале су високе верске личности из Британије и Ирске који су међусобно поделили искуства свако у својој надлежности. Иницијатива је потекла од архиепископа кентерберијског Јустина Велбија, који је желео да омогући другим хришћанским птредставницима да се међусобно чују и подрже у овим данима критичним за наше народе.

Поподневни видео састанак високих предстојатеља ових Цркава садржавао је разматрања о богослужењу преко Интернета, пастирском старању у болницама, организовању сахрана у поједним местима, информисању о  евентуалним принудним годишњим одморима у неким Црквама.

Саопштење су подржале Цркве чланице свих британских и ирских Цркава, као и све енглеске Цркве, велшке Цркве,  тзв. хришћанске Цркве и Ирски црквени савет.

Божји свет се налази усред невиђене кризе у народима Британије и Ирске. Вирус Ковид 19 и даље делује узнемирујуће на људе; здравствене службе су као и многе друге установе и организације, и локалне и државне,  под огромним преитиском, и људи се навикавају на другачији живот, многи у крајњој изолацији. Као што бива у свим таквим случајевима, постоји опасност да ће најрањивији слој друштва бити најтеже погођен.

Хришћани широм света улазе у најзначајнији период у години за Цркву, јер ишчекујемо догађаје Христовог страдања и светлог Васкрсења. У сржи наше заједничке вере налазе се и дубине очаја и висине радости. У Библији и у песмама и црквеним богослужењима видимо Исуса Христа како прима дело потпуног људског страдања. Његовим Васкрсењем то страдање је откупљено и преображено у наду и радост. После Исусове смрти Његови ученици су били уплашени и деловали су изгубљено и безнадежно, али у њиховом очају срео их је Васкрсли Христос и повратио им наду Својом победом над смрћу. Молимо се еда би овај свети дан спознао ову наду у месту очаја.

У књизи пророка Данила народ Божји је одведен у изгнанство у Вавилон. Данило не може да се моли у јерусалимском Храму, али наставља да се моли у изгнанству - отворивши свој прозор који гледа на Јерусалим. Иако је био сам, он се у својим молитвама придружио другим људима. Ми смо сада, такође, физички одвојени једни од других, али док се молимо у својим домовима, удружени смо у овом древном обичају нашег дома као места молитве. Где год да се налазимо, где год да се молимо, кад говоримо и мислимо о Христу, Он је ту међу нама. Молитвено се удружујемо са свима који се моле у нашим Црквама, заједницама и широм света.

Као црквени предводници више верских вероисповести Велике Британије позивамо све људе да нам се придруже у молитви ове Страдалне седмице и на Васкрс; да се молимо за оне који страдају, оне који се суочавају са прераном смрћу и оне који за њих брину; да светкујемо нашу заједничку веру у тешко време; да помогнемо и подржимо ближње у невољи; да се придржавамо безбедоносних мера на месту на ком смо и да спречимо ширење болести.

Текст потписују архиепиокоп кентерберијски Јустин Велби, римокатолички кардинал, великодостојници Презвитеријанске Цркве Шкотске и други.

Извор: Orthdooxtimes. com (са енглеског Сања Симић де Граф)