Бугарска влада издваја још средстава за обнову велике базилике из 9. века у Плиски

Бугарска влада је издвојила укупно 335.000 евра за Министарство културе ради завршетка археолошке обнове велике базилике из 9. века у престоници Првог бугарског царства (632/680-1018. г. ) – Плиски.

Обнову велике базилике у Плиски, која је била највећа црква у Европи до 16. века, започео је бугарски Народни историјски музеј у новембру 2015. године.

Народни историјски музеј је недавно изјавио да планира да заврши обнову, која је финансирана новцима владе и приватним донацијама, и то до 2. маја 2016. године, када је дан Св. кнеза (краља) Бориса I Михајла (вл. 852-889;893. г.) који је претворио Прво бугарско царство у хришћанску државу 864-865. године.

Новоиздвојена средства бугарске владе биће искориштена за обнову средишњег дела велике базилике, према речима директора Народног историјског музеја Божидара Димитрова. Димитров је поменуо да обнављачи користе методу која се зове „анестилосис“ употребљавајући преживеле оригиналне материјале са велике базилике при њеној обнови.

Велику базилику у Плиски, првој престоници Првог бугарског цара (632/680-1018) јужно од Дунава, уништили су отомански Турци крајем 14. века, мада је познато да је део њених рушевина преживео до 1860. године када је Османско царство изградило своју прву железницу која је повезивала бугарске градове Варну на Црном мору и Русе на Дунаву.

Познато је да су османлијске власти користили грађевински материјал са базилике и других величанствених бугарских археолошких споменика у Плиски и Великом Преславу, још једној раносредњовековној бугарској престоници, не само за изградњу железнице, већ и за подизање касарни и џамија.

Музеју је дата дозвола од стране бугарског Министарства саобраћаја да сакупи оригинални грађевински материјал са базилике и других споменика који лежи око железничке станице у североисточној Бугарској да би га реинтегрисао у здање које се обнавља.

Димитров је, међутим, одбранио свој приступ решавању обнове. Он каже да је сад могуће да се реконструише велика базилика у Плиски скоро комплетно уз оригинални материјал.

***

Велика базилика у Плиски је грађена између 865. и 875. године, за време кнеза I Бориса, након што је Прво бугарско царство усвојило хришћанство. Она је саграђена користећи велике правоугаоне блокове (квадрасе) од кречњака. Сваки од ових блокова тежио је 300-400 кг, и сваки од њих је обрађиван појединачно да би се направили правоугаони блокови.

Плиска и Велики Преслав су две престонице Првог Бугарског царства. Плиска је била престоница Првог бугарског царства од 680. до 893. године, а Велики Преслав од 893. до 970. године, на врхунцу бугарске државе. Државна престоница је премештена из Плиске у Велики Преслав, нови средњовековни град у близини,  893. године да би се утврдило бугарско прихватање хришћанства и бугарског (словенског, ћириличног) писма (865. и 886. године). Остаци и Плиске и Великог Преслава могу се данас видету у области Шумен у североисточној Бугарској.

Велика базилика „Свете Софије“ у граду Плиски, престоници Првог бугарског царства између 680. и 893. године, грађена је између 866. и 875. године, након што је Бугарска прихватила хришћанство као званичну религију 865. године под влашћу кнеза Бориса I Михаила (владао 852-889; 893).

Велика базилика у Плиски, првој престоници Бугарске јужно од Дунава, била је највећа хришћанска катедрална црква у Европи у средњем веку. Била је 102.5 метара дуга и 30 метара широка, што значи да је била 20 метара дужа него Саборна црква Свете Софије у Цариграду, титуларном храму Васељенске Патријаршије током Византијског царства, и око 30 метара дужа него стара базилика Св. Петра у Риму (претходници данашње катедрале Св. Петра у Риму). Стога је велика базилика у Плиски, технички, била највећи хришћански храм у Европи до 17. века, тј. до завршетка папске базилике Св. Петра у Ватикану 1629. године.

Велика базилика у Плиски је саграђена од великих белих кречњачких квадраса (блокова) из оближњег каменолома у граду Кјулевчи. Око базилике је био велики манастирски комплекс и двор бугарског архиепископа (између 870. и 917. године) и бугарског патријарха (од 917. надаље).

Велика базилика у Плиски је одолевала све до касног средњег века када су је разорили до темеља отомански Турци после инвазије на крају 14. века, и у 15. веку, јер, према законима исламског Отоманског Царства, ниједан хришћански храм не може да буде виши од муслимана на коњу. Грађевински материјал са јединственог здања у Плиски искористили су Турци за изградњу турске војне касарне и Томбул џамије у оближњем граду Шумену, а све оно што је преостало до 19. века, искориштено је за изградњу железнице Варна - Русе 1866. године у време власти османлијског гувернера Михдат Паше.

Извор: Православие.ру (превод: Информативна служба СПЦ)