Чачак: Штрајк глађу – ругање покајању

Не желећи да останемо по страни и да својим ћутањем, можда, пружимо подршку једном нецрквеном ставу и понашању, осетили смо потребу да се, као сведоци ових немилих антицрквених и антипредањских догађаја, бунта и подстрекачког духа, духа који као лав ричући ходи и тражи кога да прождере (1 Пт 5,8), запитамо из којега извора извире та, поприлично организована, псеудозилотска и не по разуму духовна хистерија, којом су били обојени ови дани? Зашто је код њих, као и код свих псеудозилота, уместо љубави према браћи, према заједници, према Цркви, присутна духовна раздраженост, тежња за поделама, презирање саборности, позиви на обрачун и неосновано клеветање, као и унезверена употреба речи јерес, јеретик, ...?

Магијашко-среброљубиве заблуде се представљају као борба за православну веру. Декадентни протестантско-терезијанско-магијашки дух врши замену теза методама овога света и века (лажне пароле, штрајк глађу, ...), страних Духу и Предању Цркве, издајући се за тобож православни дух и нападајући изворно, светотајинско, светопредањско и светоотачко православно учење, којим правилно управља наш епископ и њиме нас чува, напаса и храни. Поборници оваквога, православљу странога, духа приписују обновитељима светоотачког предања болести од којих болују они сами. И ко им је онда учитељ, ако не отац лажи (Јн 8,44)? Клевећу и нападају свога епископа, јер грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење (Пс 5,9). Одричући се епископског благослова, сами себе предају анатеми и духовној смрти. Заиста, оставише извор воде живе, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде (Јер 2,13).

Као што је „зилотима" календар бог, тако је и нашим „ревнитељима" (ревнитељима за латентну унију) служебник постао бог (издање то и то). А у том идолопоклонству, на овај „совјет нечестивих", похиташе и многи са разних страна, еда би тиме потврдили малобројност и импотенцију овдашњих.

Ми пак, приклањајући главу под омофор и иштући његове архијерејске молитве, благодаримо епископу нашем Хризостому, искрено и из срца, што нас напаја и причешћује Извором живота, води у Земљу обећану дајући нам, још овде и сада, да кушамо мед и млеко, што нам штедро открива наше православно светоотачко предање, води на дубину (Лк 5,4) православне вере, наш православни живот ослобађа робовања протестантско-индивидуалистичком духу, уклања слојеве тридентинско-могилске прљавштине, еда би наш многоцени евхаристијски бисер несметано засјао и обасјао нас светлошћу која сваку таму одгони, будући да ко иде по тами не зна куда иде (Јн 12,35).

Јер, заиста, Господ погледа с небеса и обиђе и утврди виноград овај, молитвама господина и оца и епископа нашега Хризостома.

Додај дане к данима царевијем, и године његове продуљи од колена на колено. Нека царује до века пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају (Пс 60, 6-7).

Многаја љета, владико!

Причасници Богородичине цркве у Врњачкој Бањи