Цар Август

О великој изложби у Риму у Scuderie del Quirinale до 9. фебруара 2014.

Ове, 2014. године, навршава се 2000-годишњица смрти римског цара Августа (Gaius Julius Caesar Octavianus Augustus). Тим поводом је угледна галерија Scuderie del Quirinale организовала велику репрезентативну изложбу о првом цезару Римске Империје, чија је четрдесетогодишња владавина, спојена са појмом "Pax Augusta" (августовски мир), била једна од најдужих у историји Рима.

Август је рођен у Риму 23. септембра 63. пре Христа, а умро у Ноли 19. августа 14. г. по Христу. Оснивач је  Римског царства и први римски цар; владао је од 27. године пре Христа до смрти, 14. године по Хр. Чињеница да је успоставио мир унутар империје последица је тога што је готово непрекидно водио освајачке ратове, па је Римска империја под његовим жезлом и мачем доживела највећу територијалну распрострањеност.

Изложба "Augusto" осветљава импресивну личност Августа у његовом приватном и политичком развоју и приказује његово регентство као почетак славне уметничке епохе којој је он утиснуо неизбрисиви печат. То раздобље свеопштег процвата уметности обично се назива aurea aetas или aurea saecula - »златним веком«, пре свега, римске књижевности, у коме су стварали Вергилије, Хорације,Тибул, Проперције, Овидије и историчар Тит Ливије, као и архитектуре (позоришта, водоводи, терме, храмови). Велелепни храм свих богова ― Пантеон финансирао је Августов војсковођа Марко Випсаније Агрипа (Marcus Vipsanius Agrippa). На овој изложби су изложене мермерне статуе,  односно портрети цара Августа, као и раскошни накит, драго камење, ковани новац и употребни предмети из Августовог наслеђа. Август је рођен у старој, богатој породици Плебејаца из рода Октавија. Године 44. пре Христа постхумно га је усвојио ујак по мајци, Гај Јулије Цезар.

Двехиљадугодишњи јубилеј поводом смрти цара Августа показује сву славу и величину овог императора у односу на слављенике других нација као што су Карл V, Наполеон, Бизмарк, краљица Викторија. Чак и Карло Велики делује бледо у поређењу са првим царем Рима. Бимиленаријум његовог рођења 1937.г., пре 76 година, прослављен је под егидом мелодраматично-кловновског Дучеа који је цара Августа прославио по мери свога укуса са предимензионираним статуама, поштанским маркама и плакатима. Данас је церемонијална амбиција приређивача овог двехиљадугодишњег јубилеја била нешто скромнија: сви мермерни експонати працезара Августа који су могли бити транспортовани из музеја Европе и Америке, нашли су се у римској галерији Scuderie del Quirinale. Тако један уз други стоје луксузни и грандиозни експонати, као што су портрети из Ny Carlsberg Glyptotekе из Копенхагена, Metropolitan Museum из Њујорка, Museo Archeologico из Напуља, British Museum из Лондона или Louvre из Париза.

Но, ову параду прати и опора страна Августове аутократске природе. У поворци песника које је Август меценатски подржавао (али и уништавао) налазе се Хорације, Вергилије и Овидије који су га својим надвременим језиком химнично уздигли у сфере божанског. Ту вербалну апотеозу прати и хладно лице иконографске пропагандистичке перфекције. Једна статуа из Атине приказује га као кошчатог фанатичног ратника који је 31. пре Христа, у Акцијуму, у крвавој поморској бици окончао грађански рат. Потом је било потребно да се цезар Август, сматран штићеником бога Аполона, обрачуна са „аутсајдерима“ крхке конституције, јачајући за више од четрдесет година суверене владавине унутрашњу кохезију империје и ширећи њене спољашње границе – бравурозно против Шпанаца и нешто мање славно против Германа. Временом ће уз ловорике бити додата и тога на глави, а све оштрије физиогноматске црте бити праћене и борама на лицу које одају интелигентни израз и децидирани поглед идеалног цара. У потоњим портретима то лице више неће старити. У породици која је била склона интригама, није тешко препознати и линије које се не поклапају са истином. Тако је на Ara Pacis Augustae (Олтар августовског мира) из 13. г. пре Христа, чију је израду Римски сенат дао у налог у почаст Августу, његова супруга Ливија, која са Августом није имала деце, била представљена као оличење оријенталне богиње плодности Ceres.

Задивљујућа мермерна скулптура из Prima Porta са митолошким мотивима украшеним грудним штитом/панцером – изузетан примерак из Ватикана, у ствари је копија бронзане фигуре у маузолеју који је овај славни моћник сам замислио и који, обрастао у коров и трње, и данас поносно стоји у историјском центру Рима. Ипак се са правом може рећи да је августовска епоха (Saeculum Augustum), у којој се крвави генерал са Јанусовим лицем лукаво преобразио у императора, била витална „оснивачка револуција естетике Запада“, као што то вели Gilles Sauron, француски историчар уметности. Нису се случајно, вековима касније, Луј XIV или Наполеонов Empirе-стил, руски цареви или пак луксузни апартмани викторијанских џентлмена, оријентисали ка овој флоралној метафорици плодности, буколичким сценама са животињама или орнаменталним мотивима, као што их је Вергилије лирски испевао.

Снажан и идеализовани историзам карактерише уметност Рима до тога доба. Дивље браде хеленистичких божанстава из Мале Азије, понеки египатски делујући Сфинкс са једне стране, али и задивљујућа имитација једноставних античких хероја, са друге, карактеришу еклектички канон нове уметничке империје. Каталог који је, нажалост, само на италијанском језику доступан – „AUGUSTO“ Progetto di Eugenio La Rocca a cura di Eugenio La Rocca, Claudio Parisi Presicce, Annalisa Lo Monaco, Cécile Giroire, Daniel Roger, осветљава вишеструке аспекте иконграфских варијација овог полу-бога, вазда повлачећи паралеле са бимиленијарном изложбом из 1937. године.

Ко је зацело био овај не одвећ симпатични човек, који је 19. августа 14. г. по Хр. у својој вили код Напуља, у дубокој старости, испустио своју обожавану душу након што је за јединицу кћер уредио брак, тешко ћемо икада сазнати испод његових хиљаду маски моћи. Но овај pater patriae остаје, више nolens него volens, један од праотаца наше културе. Коме је моћнику у историји још пошло за руком да месецу своје смрти да своје лично име? Ова изложба је грандиозни прелудијум у низ јубиларних изложби и публикација нових биографија овог горостаса светске историје који је још за живота добио трајни епитет Divus Augustus.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен