Царствујушчиј дом Романових 1613 - 1913
Документарна изложба у Баварској националној библиотеци у Минхену о успону и паду царске династије Романових у Русији
Пре тачно 400 година, 11. јула 1613. г., Михаел Фјодорович Романов (1596 – 1645) ступио је као први представник своје породице на царски престо Русије. Након што је династија властодржаца Рјуриковича (1598) ишчезнула са руског престола и пошто су смутне године борбе за престо минуле, ступила је нова династија Русије на царски трон. Из дома Романових (почев од 1762. име гласи Романов-Холштајн-Готорп) потичу императори Петар I Велики (1672-1725), Јелисавета I (1709-1762), Катарина I Велика (удата Романов 1729-1796) и Александар I (1777-1825). Појединачним Романовима припада заслуга за моћно проширење Руског царства. Под Николајем II (1868-1918) Русија је ушла у Први светски рат (1914-1918), који је уједно означио крај царства у Русији. Само четири године раније такви преврати се нису могли ни наслутити. Тада је – пре скоро сто година - 1913. г. - прослављен 300-годишњи јубилеј Романових на трону Руског царства са великом помпом. За тај јубиларни повод царски јувелир Фаберже је цизелирао златно јаје опточено дијаментима и минијатурним сликама свих царева из династије Романов.
Баварска национална библиотека - Die Osteuropasammlung der Bayerischen Staatsbibliothek - подсећајући на овај догађај, изложила је из богатих колекција источноевропских књига свечане књиге које су за 300-годишњи јубилеј на трону Романових биле специјално декорисане. Изложени су примерци књига: луксузно украшене илустроване хронике Романових, Романови као бојари и царско крунисање Михаила Фјодоровича Романова, један научни спис Дмитрија Владимировича Цветајева о крунисању, историјски есеји Платона Григорјевича Васењка и Степана Фјодоровича Платонова о почецима императорске династије Романових и још неколико историографских студија с јубиларним сјајем.
Овом догађају је посвећена лепа документарна изложба у Баварској националној библиотеци у Минхену која ће трајати од 11. јула до 20. септембра 2013. године.
Протођакон Зоран Андрић, Минхен
