Ћеле-кула за светску баштину
Оживљена иницијатива да се чувена нишка тврђава уврсти на листу УНЕСКА
Ћеле-кула је озбиљан кандидат за Унескову листу светске баштине, сазнају "Новости". Због изузетног значаја овај споменик стављен је под заштиту закона 1948. године, а први пут је предложен за листу светске културне баштине маја 1989. године. Десет година пре тога, Скупштина Србије прогласила га је за културно добро од изузетног значаја.
- Тренутно се на државном нивоу формира тим, који треба да процени и споменичка добра Ниша, пре свега Ћеле-кулу, али и археолошко налазиште Медијану - каже за "Новости" Миле Вељковић, директор Завода за заштиту споменика Ниш. - Ћеле -кула је, по мом мишљењу, ипак извеснији кандидат. Подршка да дођемо до листе Унеска стиже из Арла, са чијим стручњацима смо остварили значајну научну сарадњу.
НАЈПОСЕЋЕНИЈА
- Ћеле-кула је један од најпосећенијих споменика у Србији - напомиње за "Новости" Славица Николић, едукатор кустос Народног музеја у Нишу. - Годишње је посети од 30.000 до 50.000 људи. Специфичне карактеристике сврставају је у ред наших најзначајнијих историјских споменика.
Споменик Ћеле-кула почео је да се гради у лето 1809. године, после чувеног боја на Чегру, где је изгинуло око 3.000 Срба. Од њихових глава, Турци су начинили кулу по суровом налогу Хуршид-паше, који је хтео да заплаши преживеле.
ЛОБАЊЕ
Најранији опис Ћеле-куле са подацима о величини дао је професор београдског лицеја, Исидор Стојановић, који је 24. августа 1864. године посетио споменик, и навео да је на четири стране Ћеле-куле тада било 56 редова, а у сваком по 17 лобања. Укупно 952 лобање. Данас их има нешто мање од 60.
Нишки паша је одмах после Чегарске битке давао за сваку српску главу по 25 гроша, па заповедио српским ћурчијама да их одеру, те их је одране слао да се узидају у кулу, а коже њиове дао штавити и потом напуњене памуком послао у Цариград", прибележио је Борислав Андрејевић, истакнути стручњак за нишке споменике, позивајући се на забележено казивање "хаџије Србина из Ниша".
- Писаних турских извора о Ћеле-кули нема - пише Андрејевић. - Податке о њеном изгледу, начину градње, броју лобања дају путописци, пролазећи кроз Ниш у 19. веку. Први пут Европа је била обавештена о овом споменику турске свирепости и српске храбрости 1833. године, када је француски песник и академик Алфонс де Ламартин (1790-1869) издао своје дело "Пут на Исток"
Турци су Ћеле-кулу штитили, а Србима забрањивали да односе лобање са њених зидова ради сахрањивања. После ослобођења од Османлија, први пут је заштићена у лето 1878. године, постављањем ћерамидног крова на четири дрвена стуба над кулом. Касније је сређивана 1937, а годину дана касније додата је биста Стевана Синђелића - рад вајара Славка Милетића. Капела је обновљена 1989. године, а значајну заштиту комплекс је добио прошле године уз помоћ Министарства рада, поводом 200- годишњице боја.
Извор: Вечерње новости