Центар „Земља Живих": СПЦ основала, Град помогао

Ово је терапијска заједница, у коју свако долази добровољно и може да је напусти кад жели. Ми смо ту као подршка са стране и духовни подстрек.

Епископ Порфирије

Подршка и рад побеђују дрогу

У Новом Саду покренута је кампања која, поред промоције центара за рехабилитцију зависника од наркотика, има за задатак и изградњу секуларне, односно грађанске комуне негде у граду, навео је јуче члан Градског већа за социјалну заштиту и бригу о породици и деци Милан Ђукић приликом обиласка центра „Земља живих" у близини Ченеја. За сад није позната потенцијална локација нове комуне, али, како каже Ђукић, она постоји у плановима Града.

- Пројекат је део акционог плана и грађанска комуна би окупила све факторе који би пружали помоћ штићеницима и користила би позитивна искуства осталих центара. Према подацима којима ми располажемо, овакав метод лечења је веома ефикасан - казао је Ђукић, наводећи да се посебна пажња мора обратити и на то шта се са штићеницима догађа након што напусте комуну.

Као добар пример навео је рад „Земље живих", пројекта који је покренула Српска Православна Црква, а подршку дао Град Нови Сад уступајући земљиште и салаш у близини Ченеја. Како је јуче речено, Црква је потписала споразум са државом и Министарством здравља и тиме је дат легитимитет овом пројекту.

- Пројекат постоји од 2006. године и ова комуна функционише као место за рехабилитацију оних који имају проблема са дрогом. Ово је терапијска заједница, у коју свако долази добровољно и може да је напусти кад жели. Ми смо ту као подршка са стране и духовни подстрек - казао је Епископ јегарски Порфирије наглашавајући да је програм у потпуности бесплатан, а методе насиља апсолутно недопустиве.

Корисници сами себи организују живот, један другом дају подршку, али и контролу. Један од штићеника, Ненад Мирчић, дошао је чак из Феникса у Америци, како би овде излечио своју дугогодишњу зависност од разних супстанци.

-  Почело је са алкохолом, марихуаном, таблетама против болова, да бих касније морао да узимам и нешто јаче, попут хероина и метадона. То је трајало око седам година и ја сам изгубио све, и посао и породицу. Након што сам безуспешно пробао да се излечим у разним институцијама у Америци, пријатељ, који је прошао овај програм, препоручио ми је да овде дођем. Иако сам само пет дана, ту се, заиста, осећам боље - казао је Мирчић.

Комуна је пружила уточиште и Јанису Атанасопулосу из Атине који сматра да је систем лечења овде бољи него у Грчкој. Он је у овом центру шест месеци и планира да заврши програм у којем, како каже, учи о животу и има више шанси за успех. Око 22 месеца овде је провео Новосађанин Ранко Ерак који се 15 година дрогирао, а од тога је 10 година узимао хероин интравенозно. Каже да је, захваљујући овом центру, успео да крене даље и успостави контакт са породицом са којом скоро деценију није разговарао.

- Сви ми овде јесмо обележени у друштву и ту етикету носимо са собом. Али, то је наш терет и не сме нас обесхрабрити - рекао је Ерак.

Овај систем комуна тренутно има пет кућа за мушкарце и једну за жене. Како је објаснио духовник ове комуне, отац Бранко Ђурчин, у њима тренутно борави око 120 штићеника, који долазе из разних крајева Србије, али и других земаља.

Да би неко овде дошао, мора да прође тријажу у манастиру у Ковиљу где се обавља компелтан здравствени преглед и тестови на ХИВ и хепатитис Ц. Иницијални састанак одржава се сваке прве суботе у месецу, у 12.30 часова, у поменутом манастиру, а програм траје 30 месеци.

А. Јеринић
Фото: Н. Стојановић

Извор: Дневник, 15. август 2012. године (страна 9)