Четири века Богословије у манастиру Крки

 Велики јубилеј Српске православне Богословије Света Три Јерарха при манастиру Крка, четири века од њеног оснивања, на свечан је начин обиљежен на Васкршњи уторак, 14. априла 2015. године, у Културном центру Бански двор, бањалучком храму културе.

Свечаности су присуствовале бројне угледне званице, међу којима су били Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко- љубљански г. Порфирије, Преосвећена господа Епископи далматински Фотије, бихаћко-петровачки Атанасије и горњокарловачки Герасим, предсједник Владе Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, генерални конзул и конзул Републике Србије у Републици Српској г. Владимир Николић и г. Радослав Илић, градоначелник Бања Луке г. Слободан Гаврановић, поједини министри Владе Републике Српске и и остали гости.

Пригодну свечаност поводом 400-годишњице постојања Богословије заједно су приредили, уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Фотија, професори Богословије и суорганизатор Елнос група.

Српска православна богословија започела је свој рад далеке 1615. године у манастиру Крки, што је сврстава у најстарије богословије Српске Православне Цркве. У својој богатој историји ово православно училиште мијењало је своја сједишта, услијед историјских околности, у Бенковцу, Шибенику и Задру, да би се потом средином двадесетог вијека вратило у своју матицу, манастир Крку.

Свечана академија започела је Васкршњим тропаром Христос Воскресе у извођењу Мјешовитог хора СПД „Јединство“ из Бања Луке, под диригентском палицом професора Немање Савића. Потом је Његово Преосвештенство Епископ далматински и в.д. ректор Богословије г. Фотије поздравио присутне званице и захвалио Његовом Преосвештенству Епископу бањалучком г. Јефрему на гостопримству и благослову да се у Банском двору одржи свечана академија поводом великог јубилеја Богословије у манастиру Крки. Епископ далматински Фотије је рекао је да је ово велики јубилеј не само за Епархију далматинску, него и за цијелу Српску Православну Цркву, посебно за црквену просвјету. Према његовим ријечима, овај  јубилеј показује да православни Срби у Далмацији имају дубоке коријене и да су српске светиње тамо још од 14. вијека.

"У Богословији имамо дивне светиње које и данас чувају српски православни народ на тим просторима", истакао је владика Фотије. Он је рекао да светиње, као што су манастири Крка, Драговић и Крупа, чувају и окупљају српски народ, а посебно Богословија, из које излазе млади људи, свештеници који ће живјети са народом у Далмацији, али и у другим мјестима гдје је Српска Православна Црква. "То је заједништво и јединство које представља благослов за све нас", нагласио је владика Фотије.

У овој пригодној свечаности учествовали су: Мјешовити хор СПД „Јединство“ из Бања Луке са диригентом Немањом Савићем, сплитски глумац Милан Здравковић, хор и драмска секција ученика Богословије, изворна пјевачка група „Пилипенда“ из Београда, Хор свештеника Епархије бањалучке, хармоникаш Радован Ивановић, ученик Музичке школе „Владо Милошевић“ из Бања Луке, Дарија Вилвок, ученица бањалучке Балетске школе, Мушка изворна група „Змијање“ Завичајног друштва „Петар Кочић“, Бања Лука.

На свечаности су се могли чути стихови познатих свјетских и домаћих пјесника у изражајном извођењу глумца Милана Здравковића, ријечи о очувању православне вјере на далматинском простору проистекле из Пилипенде, приповијетке Симе Матавуља, изворне пјесме из Даламције и Босанске Крајине, као и музичка дјела чувених руских композитора Чеснокова, Жиравеца и Речкунова.

Посебан печат Свечаној академији удахнула је химна Богословије настала у духу богомољачких пјесама, коју су на крају надахнуто отпјевали сви учесници свечаности.
Академија у Банском двору у почаст великог јубилеја Богословије имала је и хуманитарни карактер намијењен овом православном училишту. Грађани су путем хуманитарног телевизијског броја имали прилику да уплате помоћ за Богословију.

Извор: Епархија далматинска