Четрдесет дана од упокојења нашег брата, ђакона Николе Раонића

У ишчекивању навршења четрдесетнице од блаженог уснућа у Господу, драгог брата и саслужитеља нашега, ђакона Николе, посматраном у контексту речи Светог цара Давида: Жао ми је за тобом брате Јонатане; био си ми мио врло (II Самуилова 1, 26) и примеру Господа Христа, кад му над Лазаревим гробом ударише сузе (Јн 11, 42), налазимо оправдања за сопствене сузе и тугу.

Осмељујемо се да дадемо себи одушка и заплачемо. У таквом расположењу јасно видимо да је одсуство вољених, заиста, трагедија. Смрт је страшна, али је одсуство ужасавајуће. Сузе за вољенима, морају да се преобразе у росу благодати Божје и као такве падну на запарложена срца, претварајући их у плодно тло, у комадић Земље живих. Тек тада, смрт бива обеснажена, а одсуство вољеног, љубављу према њему, укинуто. Стога Свети Оци Цркве и веле да Рећи другоме ја те волим, то значи казати му: ти никад нећеш умрети! Љубав је, дакле, јача од смрти, јер Бог је љубав! (I Јн 4, 8). Зато је Христос једини и могао да уништи, последњег непријатеља човековог – и целокупне творевине – смрт. Радостан због овог тријумфа Љубави над мржњом и Живота над смрћу, Апостол Павле кличе: Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?! (I Кор 15, 55). Тада  нас, уљуљкане у дремљивом каравану историје, иза облакâ туге и кише сузâ, обасја милујући зрак Христове љубави и ми осетимо у дубини својих бића недвосмислену, благу радост Христове и наше победе над смрћу. Постајемо свесни да је на овоземаљској алеји преминулих великанâ, једини Жив и Животодавац, Исус, Син Божји. Та чињеница нам утолико пре олакшава мисаоне муке кад знамо да је Никола целога себе предао Господу на дар. Узимајући у обзир да Христос живи и живеће, ко је његов умрет’ неће, нема бојазни за Николу. Он оставља рибарске мреже овог света на Јегричкој реци и постаје неодступни следбеник кротког Учитеља Христа. Као истински апостол вере која победи свет (ср. I Јн 5, 4), био је марљиви сатрудник на оснивању живе црквене Заједнице у своме селу. Плодна земља Бачког Доброг Поља примила га је у своја недра као родно јеванђелско зрно које доноси многоструки род у своје време и ми смо чврсто уверени да његови плодови тек треба да нахране уста гладна и жедна животнога смисла. Придружујући се надахнутом песнику и ми исповедамо да

...на свету нема трнокопа
Који ће толику раку да ископа
И толико мрака и земље изгрне
Да твој лик у нама стамни и прегрне.

Нема тог гроба који је кадар да прими у себе вулканску ерупцију Николине вере у Христа, љубави и пожртвовања према свему што је Христово.

Ограничени и слабашни људски ум и биће никако да схвате и прихвате да иако се Николино упокојење, као и многа друга, догодило изненада, ипак је то по Богу и за Бога благовремено и чак у најпогодније време, најпре за њега, а онда и за све нас: Зато што је Бог нешто боље предвидео за нас. (Јевр 11, 40)

Ђакон Никола је био човек Божји. Зато су га многи искрено волели. Христос га је одвео Себи а нас упутио да следимо Николин траг. Своју земаљску путању брзо је превалио јер је био атлета неба; имао дугачак корак и јако срце. Срце га је, наиме, све време водило и одвело у жељену Отаџбину. Оно и сада бије љубављу ка Господу и свима нама иако је, за кардиологе, престало да куца. Срцем везан за небо, за Христа, за живот Царства небеског, брише сузе с наших тужних лица и поручује

Ми знамо судбу и све што нас чека,
но страх нам неће заледити груди...
ми пут свој знамо, пут Богочовјека!

Немајући и не желећи никуда да одемо од Господа Христа, јер Он једини има речи и есенцију живота вечнога (ср. Јн 6, 68), остајемо уз Њега и кличемо: Исусе, победитељу смрти, слава Ти! Драгог и незаборавног брата Николу чувај у Својој радосној и сијајућој близини, а нас, његовим молитвама и примером, научи да будемо људи Твоји и истински пријатељи свакога човека да бисмо ревносно сведочили библијску и видовданску истину: Земаљско је за малена царство, а Небеско, увек и довека!

Радуј се пријатељу, брате и саслужитељу наш, јер си Господу и људима послужио!

Свештенођаконство Твоје да помене Господ Бог у Царству Своме, свагда, сада и увек, и у векове векова. Амин.

Амин Боже! Амин, брату Николи!:

Извор: Епархија бачка