Четврти дан Васкршњег сајма

Препород српске енциклопедистике и зачудна архитектура Зорана Туцића

Циклус програма „Српски код, духовни темељ“ на Васкршњем сајму у Београду (Масарикова 4) био је свог четвртог дана (31. март 2012.) посвећен једном од највећих достигнућа модерне стрпске културе — капиталним лексикографским пројектима.

Увод о историји и значају лексикографије, као и њеном кључном утицају на наше схватање света, дао је Зоран Стефановић, уредник програма и водитељ трибина у име организације „Наша Србија“. Он је такође скренуо пажњу колико је баш наше доба значајно по обнови српске лексикографије и колико ће то имати благодати за наше друштво и културу.

Српску енциклопедију је као председник Уређивачког одбора представио проф. др Драган Станић из Новог Сада. Ова енциклопедија је заједнички подухват Матице српске, Српске академије наука и уметности и Завода за уџбенике, а недавно је довршила свој први том у две књиге (појмови А-Б).
Проф. Станић, чије је књижевно име Иван Негришорац, јесте и кандидат за председника наше најстарије установе, Матице српске (основана 1826), тако да је његово излагање изазвало велики интерес добро посећеног фоајеа здања некадашњег „Клуза“. Присутна породична публика, научници, медији и бројни студенти, нарочито Академије за консервацију и уметност СПЦ, задржали су се у разговору са овим гостом и после званичног дела програма.

Уместо Драгана Сатарића, који је био спречен да представи српски огранак највеће светске енциклопедије, Википедије, наступио је Иван Павле Надор, један од стубова овог подухвата код нас још од ране фазе у 2005. Надор је истакао револуционарни принцип слободног учешћа, све виши квалитет и озбиљан допринос који Википедија даје светској култури.

Водитељ Стефановић је препоручио свим породицама да имају Српску енциклопедију, али и да користе Википедију и учествују на њој, наглашавајући да се два подухвата складно допуњују на својим различитим друштвеним плановима.

Гости трибине су после званичног програма посетили и штанд „Наше Србије“ где су се више обавестили о будућем развоју подухвата „Српски код“, а по молби београдских уметника, посетили су и учеснике програма „Оживљено сликом“ и ученике Школе стрипа и илустрације „Ђорђе Лобачев“.

Грађевина која чуда приповеда

Такође у суботу, у циклусу „Оживљено сликом“, одржан је двосатни програм „Зоран Туцић и зачудна архитектура“, где је овај стрипар, архитекта и председник Удружења стрипских уметника Србије, показао процес стварања стрипске архитектуре и објашњавао филозофију која стоји иза овог аспекта његовог опуса.

Посетиоци су имали прилику да виде Туцићев архитектонски пројекат за Нови египатски музеј (Каиро, Гиза, у ужем избору за међународни конкурс), али и детаљне пројекте грађевина за стрипове „Ворлох“, „Нити снова о моћи“, „Тако је говорио Узет-Маат-Ре“, „Трећи аргумент“ и „Словенски Орфеј“.

Ово необично представљање је била ретка прилика да се истакне веза између уметности приповедања, уређивања простора и бројчаних односа који одређују обе врсте естетског израза.

Успешан дан школе стрипа

Са више од 50 полазника у једном дану, Школа стрипа и илустрације „Ђорђе Лобачев“ је имала свој најуспешнији термин на Васкршњем сајму. Главни педагог Владимир Весовић је опет имао и подршку својих колега - професионалаца: Зорана Туцића, Драгана Лазаревића, Боривоја Грбића, Ивана Шаиновића, Стевана Ковачевића, Милоша Славковића, Предрага Ивановића и других...

Деца и њихови родитељи који су учили основе ликовног приповедања посебно су изразили задовољство што су радили у истом простору са студентима и наставницима Академије за консервацију и уметности СПЦ.
Данашњи дан је био посебан и по томе што је музички фон на другом спрату Масарикове 4 анђеоским гласовима уживо давао Хор „Пиколо“ Дечјег културног центра из Београда, под вођством диригенткиње Невене Ивановић.

Ненад Петровић