Човек осуђен на бесмртност и непролазност

У петак, 9. августа 2019. године, у храму Светог Николе на Новом гробљу у Београду молитвено је испраћен проф. Предраг Ристић.

Опело су служили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, уз саслуживање многобројног свештенства.

Од чувеног архитекте и професора молитвено су се орпостили чланови породице, свештенство из више епархија Српске Православне Цркве у којима је проф. Предраг Ристић пројектовао храмове, као и личност из културних и друштвених институција и поштоваоци дела и пријатељи професора Предрага Ристића.

-Смрт није нестанак него је задобијање новог квалитета живота и нове истине о човјеку, оне истине коју је сами Бог подарио људској природи тиме што је постао човјек и примио људску природу. Од Његовог оваплоћења, од Његовог рођења, Његовог распећа и Његовог васкрсења људско биће је постало вјечно и бесмртно. Човек није роб смрти, ништавила и пролазности, него је, како је говорио старац Јустин Ћелијски, осуђен на бесмртност, на непролазност, беседио је митрополит Амфилохије.

О професора Ристића опростили су се председник УЛУПУДС-а Лидија Јовановић, председник тог удржења, и историчар уметности Душан Миловановић.

На молитвеног испраћаја присутнима се обратио и епископ Стефан који је породици и пријатељима пренео благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја-

-Веома је тешко у пар речи дозвати живот који је био пун, плодоносан, атрактиван, динамичан, буран и тих у исто времеме. Треба сузбити оно што осећамо да би испливало оно што ће прећи преко нас и наших осећања заувек, део је опроштајног говора проф. др Мила Ломпара.

Испред пријатеља од покојника се опростио проф. Никола Живковић који је евоцирао успомену на профофесора Предрага Ристића.

Извор: http://www.slovoljubve