Чудни аршини припадника немачког КФОР-а на Косову и Метохији
После инцидента у Ђаковици 21. јануара 2004. године када је група од тридесетак Албанаца насрнула на монахе манстира Светих Архангела и немачку телевизијску екипу, која је снимала рушевине православног храма Свете Тројице у центру града, живот за монахе овог јединог преосталог манастира у зони одговорности немачког контингента КФОР-а висеструко се погоршао. Манастиру су укинуте пратње КФОР-а уз објашњење да ће убудуће за све пратње морати да се обраћају Албанцима из Косовске полиције. Монаси више нису у могућности да користе немачки војни агрегат који им је био на располагању, а дежурном свештенику у владичанском двору у Призрену је ускраћена храна.
Одмах после поменутог догађаја у Ђаковици потпуковник Клаус Елерс, портпарол немачког КФОР-а, који је и сам присуствовао инциденту, изразио је негодовање због тога што је вест о нападу групе Албанаца на возила КФОР-а пуштена у јавност, а за немачку АРД телевизију је негирао да се догодио икакав инцидент. Игуман манастира Светих Архангела Герман одмах је написао писмо представницима немачког КФОР-а тражећи од њих да, ако већ нису спремни да заједно са УНМИК полицијом направе истрагу поводом овог инцидента, барем обавесте јавност званичним саопштењем о нападу у коме су били угрожени животи монаха, али и оштећена возила КФОР-а.
Капетан немачког КФОР-а Мајк Стилерс наредног дана у име немачке команде посетио манастир и рекао монасима да ништа друго у Ђаковици нису могли ни да очекују с обзиром "да су тамо Срби побили многе Албанце". Стилерс је посебно оптужио владику Артемија који "стално инсистира на Резолуцији 1244 и на томе да је Косово део Србије". Монаси су Стилерсу одговорили да Црква није одговорна за оно што се дешавало у рату и да по његовој логици следи да само присуство Срба на Косову представља оправдан разлог да разуларена маса може да некажњено врши јавни линч на улици. Монахе је посебно зачудило због чега немачком КФОР-у смета Резолуција 1244 и ставка да је Косово саставни део СЦГ.
Након свих ових мера које је предузео немачки контингент КФОР-а са очигледном намером да се казне монаси што су у јавност пустили вест о инциденту у Ђаковици, отац Герман је затражио разговор са потпуковником Кајом Бринкманом који је дошао у манастир Свети Архнгели 30. јануара 2004. године. У разговору са игуманом Германом потпуковник Бринкман је оптужио монахе да је било непромишљено што су тражили да се снима црква Свете Тројице у Ђаковици на шта је игуман Герман објаснио немачком официру да су монаси само предложили да се сними порушена црква, али је одлуку о заустављању пред рушевинама храма донео немачки официр у консултацији са представницима немачке телевизије.
Казавши потпуковнику Бринкману да овакве мере немачког КФОР-а значе притисак на једини преостали манастир у немачкој зони одговорности и да се на тај начин онемогућава минимум безбедног живота за монахе, Бринкман је рекао да он само одговара за животе својих војника." На констатацију игумана Германа да манастир неће моћи да опстане у садашњим условима, а ако монаси напусте ту светињу то ће бити велики ударац за све Србе који су се вратили на Косово и Метохију и сигурно је да ће опет напустити своју вековну земљу, немачки официр је цинично одговорио "То ће бити ваша одлука".
Само на простору немачке зоне одговорности од завршетка оружаног конфликта и доласка снага КФОР-а у јуну 1999. године уништено је 30 православних цркава и манастира. Међу уништеним светињама су: црква Богородице Одигитрије из 1315 у Мушутишту код Суве Реке, манастир Свете Тројице из 14. века такође код Суве Реке, манастири Светог Марка и Светих Врача из 14. века као и још неколико старих цркава међу којима је и црква Светог Николе (Рајкова црква) у центру Призрена. Починиоци ниједног од ових напада нису до сада нађени нити има икаквих података да је спроведена истрага.
Поводом мера које је спровео немачки КФОР Његово Преосвештенство Епископ рашко –призренски Г. Артемије је истакао: "Понашање немачких припадника КФОР-а директно угрожава верска права православних Срба призренског краја. Моји монаси не чувају само свој манастир, већ обављају верске службе за потребе преосталог народа, брину се о њиховим духовним и хуманитарним потребама. Уколико се монаси на овај начин потпуно изолују у зидове манастира, малобројни преостали Срби призренског краја остаће потпуно без службе Божје, могућности за исповест и сахрану. Овакво понашање немачког контингента води директном прогону Православне Цркве са ових простора на којима је она вековима остала и опстала, чак и у време турског ропства", закључио је Епископ Г. Артемије.
