Циклус предавања о Миланском едикту и цару Константину у Кули Небојша

Циклус предавања о Миланском едикту и цару Константину у Кули Небојша
Циклус предавања о Миланском едикту и цару Константину у Кули Небојша
Циклус предавања о Миланском едикту и цару Константину у Кули Небојша
Циклус предавања о Миланском едикту и цару Константину у Кули Небојша

Током циклуса предавања о Миланском едикту у београдској Кули Небојша Преосвећена Господа Епископи западноамерички Максим, хвостански Атанасије и ремезијански Андреј беседили су на теме посвећене значајном јубилеју хришћанства, посведочили у шта верујемо и подсетили нас на наше свете претке.

Владика западноамерички Максим: Појам светости и светост српских владара

Поводом циклуса предавања о Миланском едикту и цару Константину, у Кули Небојша на Доњем граду Београдске тврђаве, 16. маја 2013. године, уводно предавање на тему светости цара Константина и светости српских владара одржао је Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим. О томе шта је Светост и који су њени критеријуми, о Светости која је у темељима цивилизацијске творевине, о личностима који су својим животом сведочили веру, говорио је владика Максим. Подсетио нас је на све оне који су мучеништвом и подвижништвом сведочили Христа. Након престанка прогона хришћана, захваљујући цару Константину, настаје једно ново доба подвижништва када се настоји да се досегне живот мученика и да се буде налик њима. Извор светости је света Евхаристија, лек бесмртности, према нашем учешћу, могли смо да чујемо ове вечери. "Света Литургија је Васкрсни догађај Цркве", казивао је Епископ Максим.

Владика Максим је истакао да је преобраћење цара Константина, преображење целе империје, целог Царства (према сведочанствима). Цар Константин, који је отворио нову епоху, дубоко свестан декаденције и назадности старе епохе, свестан последица паганизма, за човечанство је отворио нове историјске и духовне путеве.

Раскид са прошлошћу, са деструктивним, обележио је управо Милански едикт пре 1700 година. Преко је  потребно раскидање са свим оним што нас удаљава од Творца свега видљивог и недвидљивог. Када су у питању српски владари и њихова светост, Епископ западноамерички Максим је указао на битну чињеницу - да су српски владари тек после абдикације, одласка у манастир и покајања и својим животом у Господу, постајали светитељи. После званичног дела предавања Владика Максим је одговарао на питања публике.

Епископ хвостански Атанасије: У шта верујемо – Догмат о Светој Тројици

У оквиру циклуса предавања "Милански едикт и цар Константин" у Кули Небојша на Доњем граду Београдске тврђаве, у уторак, 23. априла 2013. године, Епископ хвостански Атанасије Ракита одржао је предавање на тему У шта верујемо – Догмат о Светој Тројици. Основи исповедања хришћанске вере су формулисани на Васељенским саборима. Символ вере који исповедају хришћани уобличен је на Другом васељенском сабору. Многи свети оци су се бавили догматом о Св. Тројици. Поменути су, пре свега, Свети Атанасије Велики, затим свети Кападокијци: Свети Василије, Свети Григорије Богослов, Свети Григорије Ниски, Свети Јован Златоуст, а касније Свети Јован Дамаскин, Свети Фотије и Свети Григорије Палама. По завршетку предавања присутни су били у прилици да обиђу и сталну изложбену поставку у Кули Небојша.

Епископ ремезијански Андреј о Миланском едикту

Поводом циклуса предавања о Миланском едикту и цару Константину, у Кули Небојша на Доњем граду Београдске тврђаве, 16. априла 2013. године, уводно предавање одржао је Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Андреј. Пред великим бројем посетилаца владика Андреј је говорио о значају и суштини Миланског едикта са посебним освртом на улогу државе у слободи хришћанске вероисповести. На основу самих јеванђелских начела и учења Светог апостола Павла, хришћанска традиција у самој свој суштини изражава једно схватање о слободи, за које је појам међусобне повезаности у одговорности и сарадњи конститутиван. Хришћанство је својим настанком у древној незнабожачкој Римској империји развило изванредан друштвени модел и идеал комуникативне и кооперативне слободе. Од тог идеала су полазили цар Константин и његови следбеници када су 313. године прогласили Милански едикт. Цар је прихватио хришћанско схватање о слободи као релациони концепт узајамности, чији је кључна карактеристика реципрочност. Кроз дијалог и сарадњу, баш данас у српској држави заступамо наша веровања и традицију, рекао је епископ Андреј.

Међу уваженим званицама, предавању су присуствовали су и београдски Надбискуп Монс. Станислав Хочевар, архијерејски намесник протојереј-ставрофор Бранко Митровић и заменик председника Градске општине Чукарица Урош Јанковић. По завршетку предавања присутни су били у прилици да обиђу и сталну изложбену поставку у Кули Небојша.

Извор: beogradskatvrdjava.co.rs