Цивилизација почиње религијом
Нил Мекгрегор: «Живот са божанствима» (Neil MacGregor: Leben mit den Göttern. C.H.Beck-Verlag, München 2018).
Књига је подељена у 30 поглавља. Она показују трагове преображаја у над-природно: елементи ватра, вода, светлост постали су објекти религиозних симбола, као и ритуали и чувствујуће - опитна бића као израз обожене природе. Најзад, божанства ступају у игру у античком свету, у Индији, Јапану и Јужној Америци. Мекгрегорова историја сеже много раније – у једно време пре но што се монотеизам распространио и секундарна божанства отерао на периферију. Политеизам данас иде у галерију оних потчињених речи као што су безбожник, неверник, идолопоклоник.
Пре више од 30 година је била објављена књижица француског класичног филолога Пола Вејна који се питао: да ли су древни Грци веровали у своје митове? Наравно, није Вејну било стало до једноставног ”да” или ”не”, већ да покаже да ”веровање” у античкој Грчкој није имало никакав посебан значај. Мит је приповедао о томе какав је свет био и како се група Грка конституисала. То је аспект заснивања идентификације који као црвена нит прожима Мекгрегорову књигу.
Мекгрегор нас вод кроз континенте и културе без граница. Иза страних ритуала се помаљају увек исте слике: животодајна светлост, моћ песме (појања) и симболичка снага ватре и воде. Али при свему и конститутвна снага празника за заједницу.
На импресиван начин полази за руком некадашњем директору British Museum на примеру експоната из музеја да исприча историју човечанства у којој народи при свим многоструким разликама ипак поседују нешто заједничко, наиме, сазнање ”да је живот јединке бољи у заједници”, као и увид да се ”заједница кроз ритуале и симболе унутар себе саме споразумева/комуницира”. Као пример Мекгрегор наводи народ у источном Сибиру, који и мимо стриктне забране атеистичког совјетског режима није могао да потисне такве церемоније о празнику солстицијума. Опасни по такве ритуале који конституишу заједништво је секуларна држава која то неутралише својом религиозном слободом. То аутору личи на прописано размађијавање света тиме што ритуал прераста у фолклор.
Одлучујуће је за Мекгреогра сазнање да се ”одлуком како ми живимо са божанствима такође одлучујемо како ћемо живети са другима”. Живот са божанствима је вертикална димензија. Хоризонтална перпсектива посматра ”божанства” погледом ентнолога. ”. Живот са божанствима за Мекгрегора значи ”оно што све религије морају да чине” – да приповедају ”да нас наш индивидуални живот спаја са заједницом и светом, чији смо ми променљиви део”. Феномен религије је функционализован и редукује се на морална правила и прописе који су поузданији од ума. Макгрегор вели ”И када је Бог у Русији или Француској декретом ”укинут”, следило је убијање у име ума”. Тако је религија ограничена на стремљење да изнађе најбоље социјално заједништво. Овде лежи паралела са Пол Вејновом тезом о вери древних Грка: они нису дошли на идеју да у своје митове верују. Јер они су приповедали о свом свету и границама према варварима, помажући Грцима да се унутар својих граница осећају сигурно. Фасцинирајућа књига Енглеза Нила Мекгрегора, бившег директора Британског музеја и садашњег шефа реномираног ”Хумболт форума” у Берлину.
Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен - Рим)
