Црква у доба Светог Цара Константина Великог

На крају јубиларне године Миланског едикта (313-2013) објављен је зборник радова са Међународног научног скупа Црква у доба Светог Цара Константина Великог, заједничким трудом Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.

Вођени народном пословицом Конац дело краси... организатор научног скупа и – уједно – уредник овог зборника протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, и председник Научног одбора скупа Епископ бачки Г. Иринеј, после неколико међународних научних скупова (Ниш и Византија у Нишу, затим на Православног богословском факултету и у САНУ у Београду), округлих столова, неколико великих изложби ранохришћанске уметности (Луксембургу, Паризу и Београду), а затим и великог међуправославног молитвеног сабрања у Нишу, потписују рецензиран зборник петнаест научних радова.

У уводној речи уредник зборника истиче важност тренутка у којем је наша генерација Божјим промислом удостојена прослављања јубилеја Миланског едикта.

У наставку су радови Митрополита Антонија (Паканича) на тему Милански едикт – проблем историчности и интерпретације садржаја; Радивоја Радића – Константин Велики и Константини (неколико примера); Радомира Поповића – Свети цар Константин Велики и Ликиније – савладари и противници; Мирка Сајловића – Хришћанска мотивација законодавства цара Константина; Константина Костормина – Милански едикт и подела Цркава у контексту идеје средњовековног сакралног империјалног универзума; Драгомира Санда – Црквена катихеза у четвртом веку; Ивице Чаировића – Константиново преобраћење као парадигма описа преобраћења англо-саксонских краљева у 7. веку; Зорана Деврње – Два Константинова сабора; Енрика дал Ковола – Историјско-религијска етиологија такозваног константиновског обрта; Јоаниса Панајотопулоса – Стварање нове монархије; Драгана Ашковића – Константинова престоница и њене предности у стварањуи развоју византијске музичке традиције; Горана Јанићијевића – Константин Велики и Црква – тумачење феномена на основу артефаката; Епископа Амвросија – Милански едикт у делима руских црквених историчара; Владислава Пузовића – Константин Велики и Милански едикт у српској историографији; Бориса Стојковског – Римокатоличка житија Светог Цара Константина и Царице Јелене.

Зборник са међународног скупа одржаног на Православном богословском факултету у Београду, 24-25. маја 2013. године, предлажемо широј читалачкој јавности, јер су у радовима изнете многе научне премисе и закључци из поља историје, канонског права и историје црквене уметности, које осветљавају век у коме је први хришћански Цар – светитељ живео и стварао и све доприносе историји Цркве Христове сагледане са аспекта модерног човека, али и научног истраживача.

ђакон мр Ивица Чаировић