Црквена музика – драгоцено благо наше православне традиције

Георгијe Максимовић – 60 година диригентског и композиторског рада

Црквена поезија и црквена музика представљају драгоцено благо наше православне традиције. Са овим благом се на богослужењима свакодневно сусрећемо али нисмо увек понесени интерпретацијом. Ретки су појци и хорови који умеју да прате ток богослужења и да на адекватан начин пренесу мисли и мелодије црквених песника.

Један од диригената који привлачи пажњу начином извођења црквене музике јесте Георгије Максимовић (рођен у Земуну 1929. г.). У питању је диригент и композитор који ове године обележава 60 година рада. Дириговање је учио од Војислава Илића на Музичкој академији у Београду. Интересантан је због тога што сваком хору приступа индивидуално, водећи рачуна о изражајним могућностима гласова. У интерпретацијама посебну пажњу посвећује уједначеном звуку и пијанисимо преливима са повременим динамичким контрастима. Тренутно управља Хором „Миленко“ из Черевића. У овој вароши на обали Дунава покренуо је Смотру црквених хорова у жељи да на једном месту окупи различите извођаче и да подстакне млађе диригенте на истрајност у раду са певачима аматерима.

Ове године, 28. маја, одржана је трећа Смотра црквених хорова у Храму Светог Саве у Черевићу. Духовни покровитељ био је Епископ сремски Господин Василије. Хор „Миленко“ је појао на вечерњем богослужењу. Уследио је концерт на коме су певали Хор Храма Светог Николе из Земуна, затим Хор „Свети Роман Мелод“ из Панчева и Хор „Свети Николај Српски“ из Нове Пазове. Дириговале су Милица Андрејевић, Татјана Крга и Тамара Пајдић. По завршетку концерта учесници су се окупили на заједничкој вечери током које је Епископ сремски Господин Василије одржао пригодну беседу и уручио захвалницу, поводом шездесетогодишњице рада, диригенту и композитору Георгију Максимовићу. Георгије Максимовић је од 1951. године управљао разним, углавном црквеним хоровима: Хором „Српске занатлијске задруге“ из Земуна, „Академским певачким друштвом“ из Земуна, Мушким хором при Храму Светог Саве у Београду, Мушким и мешовитим хором при Храму Покрова Пресвете Богородице у Београду, „Првим београдским певачким друштвом“ при Саборном храму у Београду, Академским хором „Обилић“, Хором београдских свештеника (10 година), Хором Богословије Свети Сава у Београду (5 година), Хором Богословије Свети Арсеније Сремац из Сремских Карловаца (3 године), Хором Епархије сремске „Свети Николај“ (од 1992. до 2005.). Са наведеним хоровима остварио је бројна путовања и награде. Издвајају се гостовања у: Немачкој, Аустрији, Италији, Шведској, Данској, Холандији, Норвешкој, Грчкој, Румунији, Бугарској, Енглеској, Америци, Канади, Русији (6 пута), Мађарској.

Бројни концертни наступи, али и певање на богослужењима донели су Георгију Максимовићу грамату блаженопочившег Патријарха српског Павла, Георгијевски орден (Петроград), грамату Савеза композитора Русије, орден од антиохијског Патријарха, орден од румунског Патријарха, прву награду за композиторски рад на Фестивалу „Хорови међу фрескама“ 2004. године, часовник са урезаним иницијалима руског Патријарха Пимена за композицију Достојно јест. Године 2004. постао је почасни грађанин Сремских Карловаца.

Ово је само део разноврсне уметничке каријере Георгија Максимовића. Верујемо да ће се многи сетити интересантних тренутака сарадње са наведеним диригентом. Желимо му сређну 60. годишњицу рада.

Извор: Православље, мр Милица Андрејевић