Црквено-народни сабор у Косијереву

Поводом великог празника Мале Госпијине у манастиру Косијерево, посвећеном Рођењу Пресвете Богородице, одржан је Сабор братстава која потичу са подручја Опутне Рудине и бањанског краја

Након Миљанића, Томашевића, Баћовића, Лучића и Бјелица, домаћин овогодишњег славља, на ком се окупило неколико хиљада званица, било је братство Шекарић, чији се браственик Рајко Шекарић прошле године преузимањем славког колача обавезао да сабере вјернике код светиње у Косијереву. Он је дио славског колача предао Костадину Миловићу, који се обавезао да наредене године организује славље код ове светиње са надом да ће братственици и преостала 82 братства која су заступљена у бањанско – рудинском крају наставити започету традицију.

Свету архијерејску Литургију служио је Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством епархија Будимљанско–никшићке и Захумско-херцеговачке, а том приликом обављена је и причест, пресјечена је славска погача, а литија предвођена бројним свештнством, током које је читано Свето Јеванђеље, проштала је око храма.

У беседи током свете архијерејске Литургије владика Јоаникије је истакао велику радост што се вјерни народ сабира на празник Мале Госпојине и што се може виђети духовна и народна обнова:

”У овоме великоме празнику сабрало се много тога на једно мјерсто и заједно делују Божији промисао, човјекољубље, Божије промишљање о спасењу свијета, а са друге стране вјера Светих супружника Јоакима и Ане, родитеља Пресвете Богородице, њихово дуго трпљење, њихова истрајност, смирење и њихове молитве. Све се то удружило заједно са Божијим промислом. А на такав начин дошао је онај дан о коме су пророци пророковали кроз вјкове - да ће Господ устријити спасење свијета преко невине ђевојке. А управо та ђевојка је била пресвета Марија Дјева Богородица, чије рођење данас прослављамо. Она се прославила и кроз своје рођење. Али, највише се прославила рођењем Спаситеља свијета Господа Исуса Христа кога је зачела не од сјемена људскога  него силом Духа Божијега ради нас и нашега спасења, као што то исповиједамо у Симболу вјере. Толико је важна та истина, драга браћо и сестре, и о рођењу Прсевете Богородице и Христовом оваплоћењу, јер ми истовремено прослављамо Његово рођење, оваплоћење, дјело на земљи и Његово распће ради нас и Васкрсње и остала чудесна спасоносна дјела Божија”, казао је владика Јоаникије.

Владика је казао да част која се указује господу Исусу Христу, указује се истоврмено Прерсветој Богородици:

”И нарочито је угодно Богу када прослављамо његову Пресвету Мајку. Када њу призивамоу помоћ, а она нам притиче и Сина свога умољава за нас и својим мајчинским молитвама заступа цио овај васиони грешни свијети све народе земаљске - а нарочито и посебно православне хришћане, све оне који јој се моле и исповиједају спасење кроз господа Исуса Христа Сина Божијег. Овај окуп народни, није као било који други окуп и није на било ком мјесту, него у име Божије и око ове светиње. И када се овђе сабермо треба да покажемо све оно најчеститије, најгостопримније, најчеститије што имамо и што смо наслиједили од наших родитља и прародитеља. И то тако, Богу хвала, бива овђе сваке године. Овај празник и ова светиња нас препорађају и треба ово наслеђе које смо наслиједили од наших предака да чувамо и унапређујемо. Свеке године да се окупљамо и сабирамо, не само ради трпеза и да буде обесмишљено, већ Богу хвала, да се окупимо око трпезе Господње, да се нахранимо светињом, истином и правдом Божијом и да се просвијетле наше душе, па онда у тој радости и том јединству духовном да сједемо за трпезу. Највећа радост и највеће обновљење је да смо се сабрали у светињи која обнавља наша срца, душе и мисли. То је оно што нас обнавља. Та нам новина треба и за том новином треба да идемо и да је тражимо. Јер Господ је унио новину својим рођењем. И Пресвета Богородица је зачетник дјела Божијег, а почеткак свих празника је Њено рођење”, казао је владика Јоаникије.

Рајко Шекарић је предајући дио славког колача Костадину Миловићу казао да му је срце пуно што му се указала част да угости братственике и сабере их код светиње у Косијереву.

Подсјетивши на историјске моменте Благота Шекарић из Требиња је исказао захвалност свима који су се окупили око светиње и нагласио да је манастир у Косијереву постао и остао нераскидива карика братољубља и најближа веза са онима којима се клањамо и молимо.

”Темеље за ово светилиште засновао је цар Константин, још прије 1700 година, а на тим темељима свети храм као задужбину подигао и предао на аманет народу краљ Милутин. Израстајући према висинама, ширећи свој ореол према низинама, обасјавајући једну од најпитомијих долина ријеке Требишнице, чинећи поносном и пркосном њену лијеву обалу, обасипан молитвама свога народа између између њихових тежашких радова, са по којом од среће кришом пуштеном сузом, чуван њиховим љубоморним погледима са обронака Тисовца, Граца, Вијарца, Јабуковца, Стражишта, Ржишта, Сомине, Њергоша и осталих опутно-рудинских и бањанских планина, овај храм је ширио своја крила у одбрану светиња и духовног богатства, тог блага који један народ чини вјечним, небеским и бесмртним”, казао је Шекарић.

Он је подсјетио да је на посној и жедној, али храброј и одважној и крвљу натопљеној пилатовачкој земљи једно од 82 бањско-рудинска братства, као потомци кнеза Пилата и жене му Ангелине, сестре Ива Црнојевића, као једна од најстаријих породица тога краја прије шест вјкова, управо када је почело уздизање и житије манастира Косијерво, пустило коријене и остало да битише на тим просторима братство Шекарић.

У културно - умјетничком програму учествовали су новоосновани црквни хор Светог Ђорђија из Никшића, Културно умјетникча друштва “Пива” из Плужина, КУД “Просвјета” из Рудог и “Зора Херцеговине” из Билеће, пјевачко рецитаторска група, такође из Билеће, народни гуслари Славко Горановић из Никшића и Здравко Кнежевић из Плужина. Свој допринос манифстацији дао је у Вукман Белојевић – Вучко, са родољубивом и љубавном пјесмом, као и рецитаторка Тијана Тркља, из Билеће и Лана Радовановић и Љиљана Пекић чланице драмске секције “Зора Херцеговине” из Билеће. Водитељ програма био је Миливоје Бештић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка