Црквено-народни сабор у манастиру Вујан
На празник Сабора Светог архангела Гаврила, 13./26. jула 2015. године Господње, поводом манастирске славе, у манастиру Вујну окупило се преко пет стотина верника из Чачка, Горњег Милановца и шире. Светиња позната по томе што у њој од 1944. до 1946. године боловао и исцелио се искушеник Гојко Стојчевић (након чега је приложио манастиру данас знаменити Вујански крст Патријарха Павла) била је премала да прими многе вернике, због чега је већина гостију молитвено учествовала у светој Литургији стојећи у прелепо уређеној манастирској порти.
Празничну свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Милан Мирковић из Чачка, са протојерејом-ставрофором Миленком Милованчевићем из Горњег Милановца, уз саслужење двојице ђакона. За певницом су били појци из чачанских храмова, а предводио их је високопреподобни архимандрит Јован (Никитовић), игуман манастира Вујан. Након трократног опхода у литији око храма, славски колач је традиционално пререзан у порти, испред древног вујанског трема, а затим је изузетно садржајну проповед о значају празника и Вујанске светиње за верни српски народ кроз историју одржао протојереј-ставрофор Миленко Милованчевић.
Богат славски програм почео је у порти када је архимандрит Јован позвао градоначелника Чачка г. Војислава Илића да се обрати присутним свечарима и колачарима. Градоначелник се радо одазвао позиву домаћина и бираним речима присутнима честитао празник. Затим је славље настављено пригодним културно–уметничким програмом у оквиру којег је свечано отворен чувени Сабор фрулаша у оближњој Прислоници. Прво је водитељ подсетио присутне да је Свети Николај Жички веома добро и радо свирао на фрули, а затим су као први наступили победници претходних Сабора који су одушевили све присутне, јер су њих седморица свирали предивне старе, изворне српске народне песме тако лепо и сложно („у један глас“) као да је свирао само један мајстор-фрулаш!
Након свечаног отварања Сабора у манастирској порти, гости су чули пригодне податке о пребогатој историји и улози манастира Вујан у устанцима и другим важним догађајима за српски народ, као и веома садржајно и лепо излагање о Карђорђу, војводи Лазару Мутапу (који је сахрањен у манастиру Вујан), ктитору Николи Луњевици, деди краљице Драге Обреновић (који је такође сахрањен у овом манастиру) и другим историјским личностима.
Чланови културно-уметничког друштва „Брђани“ извели су изузетан сплет старих српских народних песама, примерен месту и прослави. Занимљиво је да су након својег веома успешног наступа чланови КУД „Брђани“ препознали у публици драгог госта, познатог професора из Београда протођакона Радомира Ракића и замолили га за заједничку фотографију испред строг вујанског конака који је подигао 1853. године кнез Александар Карађорђевић, што је професор Ракић са задовољством прихватио.
На крају овог веома садржајног, незаборавног празничног дана под врхом планине Вујан архимандрит Јован топло је захвалио приложницима који су омогућили пригодну, домаћинску славку трпезу. Такође, отац игуман посебно је захвалио на посети градоначелнику Чачка г. Војиславу Илићу и протођакону Радомиру Ракићу из Београда, а присутни су уважене званице поздравили топлим аплаузом. Архимандрит Јован је званицама и гостима из Београда приредио и изненађење за памћење – целивање знаменитог Вујанског крста Патријарха Павла.
Слободан М. Радуловић
