Црна Гора: Свештеници не морају да се пријављују

Не постоји обавеза пријављивања оснивања из члана два, став два, Закона о правном положају вјерских заједница за Митрополију црногорско-приморску и остале православне епархије Српске Православне Цркве које дјелују у Црној Гори, истакао је министар унутрашњих послова у Влади изборног повјерења Горан Даниловић. Министар је то саопштио у обраћању Православном Архиепископу цетињском и Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.

Даниловић је одговорио на Амфилохијево обраћање актом-дописом АЕМ број 932 од 27. јула 2016. године, а његов одговор „Дан ексклузивно објављује.

-Члан 55 Закона о странцима (Службени лист Црне Горе, број 28/2015 и 16/2016) прописује да се дозвола за привремени боравак ради обављања вјерске службе у Црној Гори може издати странцу који испуњава услове из члана 42 овог закона, а који као доказ о оправданости захтјева приложи потврду да је вјерска заједница у којој намјерава да обавља вјерски обред и вјерске послове пријавила дјеловање и сједиште у Црној Гори, у складу са прописима којима се уређује правни положај вјерских заједница навео је Даниловић.

Како је истакао, пропис којим се уређује правни положај вјерских заједница у Црној Гори је Закон о правном положају вјерских заједница (Службени лист СР Црне Горе, број 9/77, 26/77, 29/89, 38/89, Службени лист РЦГ бој 27/94 и 26/03). Овај закон, сматра Даниловић, уопште не прописује дужност вјерских заједница да пријаве дјеловање у Црној Гори, већ у члану два само прописује обавезу оснивача новоосноване или укинуте вјерске заједнице да, у року од 15 дана од оснивања или престанка рада, општинском органу управе надлежном за унутрашње послове пријави оснивање, или престанак рада вјерске заједнице, односно њеног органа или организације.

-У вријеме доношења и ступања на снагу поменутог закона о правном положају вјерских заједница Митрополија црногорско-приморска са сједиштем у Цетињу и остале православне епархије Српске православне цркве су постојале и законито дјеловале у Црној Гори, односно њихова дјелатност је била и јесте у складу са Уставом и законом, то јест, у складу и са чланом четири став два Закона о правном положају вјерских заједница, каже Даниловић.

Према оцјени министра, самим тим не постоји обавеза пријављивања оснивања из члана два, став два, Закона о правном положају вјерских заједница за Митрополију црногорско-приморску и остале православне епархије Српске православне цркве које дјелују у Црној Гори. Односно, како је рекао, правни субјективитет Митрополије црногорско-приморске и осталих православних епархија које дјелују у Црној Гори је поменутим, али и претходно важећим Законом о правном положају вјерских заједница ФНРЈ из 1953. године, само потврђен.

-Конкретно, оне имају правни субјективитет и ако не поднесу пријаву из члана два, став два, Закона о правном положају вјерских заједница јер се овим, као и претходним законима, само признаје неспорна историјска чињеница да су одређене цркве и вјерске заједнице током историје биле присутне и да су постојале и дјеловале у складу са законима. Самим тим, овакво законско рЈешење је оправдано и из разлога што је држава већ располагала довољним подацима о постојећим црквама и вјерским заједницама. Поред овог признања својства правног субјекта од стране правног поретка, потврда правног субјективитета, као и дјеловања у складу са законом јесте и читав низ аката државних органа, односно доказа егзистенпије Митрополије црногорско-приморске и осталих православних епархија Српске Православне Цркве у правном животу Црне Горе, од којих сте неке и доставили, навео је Даниловић.

Он је поменуо акте и коресподеницију државних органа у протеклом вишегодишњем периоду, укључујући Владу и предсједника Владе, Министарство за људска и мањинска права, Министарство иностраних послова, Министарство вјера, Пореску управу, Управу царина, Управу за заштиту културних добара, Завод за статистику, али и други акти из којих такође произилази да су Митрополија црногорско-приморска и остале православне епархије Српске православне цркве имале и имају својство странке у поступцима пред судовима и државним органима Црне Горе, као и да су наступале и да наступају у правном промету у својству правног лица у Црној Гори.

-Такође, као не мање битно, у односу на сједиште вјерске заједнице из члана 55 Закона о странцима истичемо да се у Закону о правном положају вјерских заједница сједиште вјерске заједнице одређује као њено сједиште, односно њеног органа или организације, што се у конкретном случају односи и на сједишта Митрополије црногорске приморске, Епархије будмиљанско-никшићке, Епархије милешевске архијерејског намјесништва пљеваљског и Епархије захумско-херцеговачке, парохије херцегновске – архијерејског намјесништва требињско-дубровачког, као и на сједишта њихових осталих архијерејских намјесништава, парохија, манастира и локалних цркава у Црној Гори, истакао је Даниловић.

На крају, каже министар унутрашњих послова, несумњиво је да се напријед описано стање ствари заснива, односно произилази из општепознатих чињеница и чињеница које су познате Министарству унутрашњих послова, као и из чињеница које је митрополит Амфилохије навео у актима-дописима АЕМ број 361 од 7. марта 2012. године и АЕМ број 932 од 27. јула 2016. године, али и из поменутих доказа које је поднио.

-У контексту напријед наведеног ће поступати и Министарство унутрашњих послова Црне Горе, то јест, Директорат за управне унутрашње послове МУП-а, односно подручне јединице за управне унутрашње послове и њихове филијале. Дакле, посебно у поступку издавања дозвола за привремени боравак ради обављања вјерске службе у Црној Гори Министарство унутрашњих послова, односно поменуте организационе јединице Министарства унутрашњих послова, прихватаће потврде које ће Митрополија црногорско-приморска и остале православне епархије које дјелују у Црној Гори издавати странцима који испуњавају услове из члана 42 Закона о странцима, а као доказ о оправданости захтјева за издавање дозволе за привремени боравак ради обављања вјерске службе у Црној Гори, закључио је Даниловић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска, Дан