Црноречка светиња и даље живи
С благословом мјестобљуститеља Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске, данас је у манастиру Црна Река поводом славе манастирске капеле (параклиса) Светог Јована Владимира Свету Архијерејску Литургију служио Архијерејски заменик ЕРП, викарни Епископ липљански Г. Теодосије уз саслужење 9 свештеника и свештеномонаха.
На Светој Литургији Епископу су саслуживали новопазарски и митровички архијерејски намесници, протојереји-ставрофори Томислав Миленковић и Милија Арсовић; игуман сопоћански протосинђел Теоктист са братијом; као и дечански монаси, а Литургију су певале игуманија манастира Кончула мати Минодора са својим монахињама. На данашњој слави било је око четрдесет верника од којих се већина причестила.
Према одлуци Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Мјестобуститеља Епархије, за новог настојатеља манастира Црна Река именован је протосинђел Јован Јеленков, који је и сам замонашен у Рашко-призренској епархији и био настојатељ два манастира. Са оцем Јованом у Црну Реку дошла су да живе још три искушеника. Поред монаха Митрофана који је остао у манастиру и тројице монаха, који нису кренули за одбеглим монасима, братство Манастира тренутно броји осам чланова.
Ово показује да ова стародревна светиња није остала пуста (као што неки неодговорно тврде) и да ће Црна Река и даље наставити своју духовну мисију у српском народу и нашој Цркви, живећи у послушању Његовој Светости Патријарху, Светом Архијерејском Сабору СПЦ и надлежном Архијереју Епархије.
Након Свете Литургије свештенослужитељи, монаштво и народ кренули су у литији из манастирске цркве која се налази у црноречкој стени до параклиса Светог Јована Владимира, где је извршено освећење воде и пресечен славски колач. Овогодишњи домаћин славе био је о. Миодраг из Матејевца код Ниша. За све присутне на крају свечаности је приређен славски ручак.
Владика Теодосије, који је и сам започео свој монашки живот у манастиру Црна Река и у њему замонашен 1989. године, обратио се присутнима беседом у којој је говорио о Светом Јовану Владимиру, али и о смислу монашког живота које треба да буде у служби јачања Цркве и црквеног јединства. Владика је посебно поменуо монахиње манастира Девич и Пећке Патријаршије које ни у најтежим временима и искушењима страдања на Косову и Метохији нису напустиле своје светиње.
Девичке сестре су се одмах после спаљивања манастира у марту 2004. вратиле на рушевине да би остале уз кивот Светог Јоаникија Девичког показујући истрајност и храброст давши пример свима како монаштво треба да остане уз своје светиње, кивоте Светитеља и живи у послушању Цркви и црквеном поретку. Изразивши жаљење због одлуке бившег настојатеља манастира протосинђела Николаја и дела манастирског братства да самовољно напусте светињу са моштима Светог Петра Коришког и гроб Харитона новомученика, иако их нико на то није терао, Владика Теодосије је молитвено пожелео да и они нађу снаге на свом монашком путу спасења кроз смирење, покајање и послушање Цркви.
Извор: Епархија рашко-призренска
