Чување поретка Цркве - кохезивна сила њеног јединства
Трудољубивошћу и гостопримством братства Цркве Ружице на Калемегдану је у среду, на дан Светог Тарасија Цариградског, одржан редовни братски састанак са исповешћу свештенства Првог београдског намесништва. По благослову Свјатјејшег Патријарха Српског г. Иринеја, Пастиреначалника Архиепископије београдско-карловачке, Литургијом Пређеосвећених дарова началствовао је Преосвећени Епископ хвостански г. Атанасије, викар Његове Светости, уз саслужење више старешина и браће свештеника централних београдских цркава, а исповедници су били умировљени протојереји-ставрофори о. Раде Марковић и о. Ратко Савић.
Обраћајући се присутним верницима и свештеницима, и говорећи о узвишености, али и о одговорности пастирског служења, Епископ хвостански Атанасије је у литургијској беседи подсетио на упечатљиве јеванђелске речи: «Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима» (Мт. 5, 16), које, свакако, највише и приличе мисионарима и свештенослужитељима, апостолским настављачима Христовог учења и дела.
На иницијативу Епископа Атанасија уследила су уводна излагања старешина храмова о пастирском раду у престоници, као и свештеника који већ дуже времена обављају пастирску делатност у параклисима при централним београдским болницама: на Војно-медицинској академији, у Клиничком и Ургентном центру, при болници Драгише Мишовића, Светог Саве и Тиршовој, чија су искуства била посебно драгоцена и подстицајна за дискусију која је уследила на тему даљег мисионарског рада и помоћи Цркве својој духовној деци у најтежим животним околностима.
У погледу савремене црквене проблематике, Епископ Атанасије је духовно и очински, поучавао свештенство да сви таланти морају стајати у служби Цркве како не би прешли у искључивост, охрабрујући их да имају поверење у цркена тела која доносе одлуке надахнути Духом Светим, те да наставе са смирењем, у духу пастирске бриге и са преко потребном мудрошћу, да изграђују и чувају црквено-јерархијски поредак Цркве, који је кохезивна сила њеног јединства.
