Цвијети прослављене у Бијелом Пољу

-Прославимо име Божје и Онога који нам даје нови живот, који обнавља нашу природу, душу, заједништво, љубав улива у наша срца, препорађа, уздиже нас и подиже, ослобађа од наших брига, злопамћења, мржње, пакости и свега онога што човјеку не приличи, а зашта се човјек често веже и чиме испуњава своју душу иосјећања, поручио епсикоп Јоаникије.

Празник Уласка Исуса Христа у Јерусалим - Цвијети прослављен је 9. априла 2017. године у Бијелом Пољу светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије и литијом од цркве Светих апостола Петра и Павла до центра града.

Бесједећи испред цркве Светих апостола Петра и Павла по повратку са литије у којој је било највише дјеце, епископ Јоаникије је истакао да је Господ прије свога страдања, прије него што је самога себе принио на жртву и примио распеће и смрт на Крсту, ушао у Јерусалим, у град у којем ће принијети жртву за све нас:

-И препознао га је народ, нарочито дјеца, људи добре воље и срца, сви су се обрадовали великом радошћу иако је Он ушао скромно. Не као владар, као побједник из рата јашући на бијелом коњу и организујући помпу и дочек, него је ушао скромно на магарету као обични човјек. Али, у њему који је имао обличје обичног човјека народ је препознао свога Спаситеља.

-Његова Божанска сила пројавила се много пута, кроз неке чудесне догађаје као што је било васкрсење Лазарево. И Лазареву суботу и празник Цвијети ми заправо празнујемо као један дан, један празник, јер оно што се догодило са четвородневним Лазарем, када га је Господ једним позивом и једном божанском ријечју пробудио из мртвих, васкрсао и оживио, то се исто на један другачији начин догодило са многим душама у Јерусалиму које су биле обузете својим бригама, заборавом и равнодушношћу. Када се појавио Господ као обични човјек, у њиховим срцима се појавила чудесна радост под дејством Духа Светога, па су почели да му пјевају Осана на висини, благословен који долази у име Господње! То је она пророчка пјесма коју је цар Давид пјевао инамијењена је Месији, Спаситељу свијета, рекао је владика Јоаникије.

-Оно што се некада давно догодило, прије два миленијума није изгубило ништа од свога значаја, љепоте и дејства. Ево данас у Бијелом Пољу имамо једну такву свечаност која је била у светом граду Јерусалиму, када је Господ Исус Христос ушао у свој град, а то значи да је Он и данас присутан међу нама, јер не бисмо имали другога разлога да се окупимо, него да прославимо име Божје и Онога који нам даје нови живот, који обнавља нашу природу, душу, заједништво, љубав улива у наша срца, препорађа, уздиже нас и подиже, ослобађа од наших брига, злопамћења, мржње, пакости и свега онога што човјеку не приличи, а зашта се човјек често веже и чиме испуњава своју душу и осјећања, поручио је Владика и додао:

-А ево ми данас носимо ове врбове и палмове гранчице, као што се то носило у Јерусалиму, а та зелена боја и цвијеће су симбол и знак васкрсења Христовога, новог живота и побједе над смрћу. Данас смо ми кроз град Бијело Поље послије свете службе и причешћа, кренули да посвједочимо славу овога празника и да овај град окадимо мирисом тамјана, да узнесемо славу имену Божјем, да ово процвјетало цвијеће које мирише пронесемо као симбол васкрсења Христовог, јер све на овом свијету је симбол веће у дубље тајне у коју понире људски ум. Па овај мали цвијет који је процвјетао крије тајну неба и земље и Божјег благослова. И зато славимо име Божје, благодаримо му на свему, наваздуху који дишемо, на води коју пијемо, на земљи којом ходамо и која нас храни, зато треба да чувамо и ваздух и земљу и воду, али на жалост ми смо то загадили као што смо загадили своје душе заборавом у које купимо таму и гријех, злопамћење и мржњу од чега треба да се ослободимо. А онај ко нама даје слободу од гријеха и смрти то је побједитељ смрти и спаситељ свијета – Господ наш Исус Христос, кога славимо са Беспочетним Оцем, његовим благим и Животворним Духом.

-Славимо Његово оваплоћење, Његово чудесно и спасоносно искупитељно дјело, клањамо се Крсту и Гробу Господњем. И тај Гроб цјеливамо не само као гроб Христове смрти него и гроб из којег је васкрсао– гроб знамења Васкрсења Христовога. И зато, ми поштујемо сваки гроб, јер гробови крију тајну вјечнога живота. И када сахрањујемо своје миле и драге ми их испраћамо са надом у опште Васкрсење, јер је Господ својим Васкрсењем учинио и нас заједничарима и причасницима Његове славе, васкрсења и побједе над смрћу. То је наша вјера предубока, прелијепа, неисцрпна, треба да се увијек поучавамо у светој вјери православној, она нас оплемењује, даје наду снагу, нови живот и нову радост. Нека буде срећан и благословен овај свијетли празник свима вама. Па ево ова црква слави Свете апостоле Петра и Павлаи овдје је дивно за Петровдан, али ништа мања свечаност овдје није и за Цвијети а нарочито на Васкрс, који свима нека вам дође на радост, здравље и спасење, амин Боже дај, бесједио је владика Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка