Цвијети у Љубљани
На празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвијети, 9. априла 2017. године Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије служио је свету Литургију у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани.
Саслуживали су љубљански свештеници протојереј-ставрофор Перан Бошковић, протојереј Борислав Ливопољац, јереји Александар Обрадовић и Раде Деспотовић, руски свештеник Виталиј Исајев, као и ђакони Драган Радић и Митар Танасић.
Митрополит Порфирије је подсјетио вјернике окупљене у великом броју да се приближава празник Васкрсења Христовог - највећи и најрадоснији празник који хришћани славе: -То је празник и дан када је Господ после својих страдања, распећа и смрти васкрсао из мртвих и као такав показао се ученицима својим и дан у који је изнутра победио смрт и отворио врата у вечни живот, остваривши вековне чежње свих људи свих времена и најдубљу и највећу потребу коју ми људи носимо у себи, а то је да трајемо.
-Ми често заборављамо шта је најважније питање нашег живота и живимо као да смо овде заувек и као да нема ништа после гроба. А онда када се деси нека гранична ситуација, болест или несрећа, и суочимо се лицем к лицу са могућношћу да одемо са овог света, ми или неко нама драг, тада одједанпут, ма колико често помислили да нема Бога и да су приче о вечном животу бајке, све се у нашем животу мења и ту постаје јасно да кроз наш одговор на питање смрти треба да зависи наш свеукупни живот, истакао је Високопреосвећени и додао: -Ако је смрт заиста последње што имамо да кажемо о себи, узалуд је онда све: и љубав и иметак и слава, јер је све то толико краткотрајно и одлазећи одавде све за нас престаје да постоји. И највећи умови људског рода бавили су се пре свега питањем пролазности и смрти да би дали одговор шта је живот, поручио је Владика и нагласио да, кроз све своје делатности, човек и људски род не жели ништа друго него да себи мало продужи век трајања или да ако је могуће пронађе еликсир живота:
-И ево тог еликсира! Тај еликсир није никакав предмет и изум људски него се зове Живи Бог, Син Божји Христос, који је дошао у наш свет и данас, на Цвети, ми се сећамо догађаја када Он коначно полази у сусрет нашем највећем непријатељу - у сусрет смрти, да би њу кроз своју смрт изнутра обеснажио и победио, рекао је митрополит Порфирије.
Високопреосвећени Митрополит је тумачећи низ јеванђелских догађаја указао да Господ долази у Витанију како би из мртвих подигао свога пријатеља Лазара, који је већ четири дана мртав, да би показао, с једне стране, љубав према своме пријатељу, јер и њега је болела смрт Лазарева, а с друге стране да би то био увод у свеопште васкрсење које долази Другим Христовим доласком: -Господ потом улази у Јерусалим и, пошто је већ постао познат као чудотворац и пророк и у њему препознаваху Месију - Спаситеља кога очекиваше читав људски род, многи су изишли у сусрет да га поздраве, певали су песму „Осана на висини“, славили су га, простирали цвеће и палмове гранчице као знак победе и славе, да по њима ходи и преко њих уђе у Свети град.
-Гле чуда, Он одједанпут узима једно магаре седа на њега и улази у град Јерусалим. Чудна је то слика - магаре није животиња која служи да на њима јашу цареви и побједници, али Господ узима магаре како би показао да није смисао живота овде на земљи и да Он није дошао да решава земаљска питања у смислу политике и земаљске власти или решава економска питања. Сва та питања могу бити решена на прави начин тек уколико сви људи доживе и прихвате Христа као Спаситеља и Онога који носи Собом вечност и вјечни живот. Долази да би показао смирење и скромност да је у скромности, смирењу, у малом, непознатом у невидљивом често скривена сила и моћ духовна. Ми то знамо кад год се молимо Богу и кад год смо свесни заједнице са њим, да је Он међу нама ма колико били, споља посматрано, мали и немоћни, сами у својој соби; осећамо да смо побиједили читав свет тако што смо га заволели и љубављу га победили, нагласио је Високопреосвећени.
Митрополит Порфирије казао је како нам Господ показује да је најнеопходније смирење и скромност, као и скрушеност пред изазовима, искушењима и тешкоћама, али и да та скрушеност има смисла и јесте истинска слобода и храброст само онда када смо у заједници са Богом. -На празник Цвијети треба да се сећамо и да будемо свесни да без Бога нема истинског ни правог живота. Кад имамо Бога у срцу све је како треба и када нам је Бог на свом месту онда је и све остало на свом месту. То јест кад имамо Бога имамо оријентир, котву и подршку, и ма колико да смо изгубљени у беспућима, искушењима и тешкоћама овог света, имаћемо за шта да се држимо и никада нећемо пасти у очај. Знаћемо да је Господ с нама и да нас Он води у сигурну луку – луку спасења и смисла постојања, истакао је Митрополит.
Он је позвао вернике да долазе у храм на свету Литургију кад год могу и да се потруде се да макар мало своју веру унесу у свој живот. -Да макар мало постимо, да дамо нешто од себе као жртву Богу, да макар мало мислимо једни на друге, на своје ближње. Нека се мужеви истински брину о својим женама, а жене истински љубе и воле своје мужеве - живите у поштовању и међусобном послушању једно другоме, а онда и у односу на комшије, пријатеље и читав свет, поучио је вернике Високопреосвећени.
-Нека би Господ дао да и ми заједно са Христом данас уђемо у Јерусалим, да се удубимо и изнутра проникнемо тајну његових страдања, како бисмо могли срцем да видимо и умом да разумијемо тајну Распећа и тајну Васкрсења из мртвих и будемо учесници побједе над смрћу, како бисмо онда заиста могли да отпевамо свим својим бићем и устима и срцем радосну песму: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши и онима који су у гробовима живот дарова, благословом је завршио своју беседу Високопреосвећени Митрополит др Порфирије.
Окупљени народ се, у наставку свете Литургије, причестио светим тајнама Христовим, а празнично сабрање настављено је у Парохијском дому уз пригодно послужење.
У навечерје празника Цвијети служено је бденије, током којег је освештана врбица и око храма обављена литија у којој су учешћа узели бројни верници са децом, носећи врбове гранчице, звончиће и венчиће.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
