Цвијети и Врбица у Хашанима
Овај велики, али изнад свега радосни празник нашег спасења, којег наш народ више зна и препознаје као Цвијет или Врбицу, је препознатљив по томе како је дочекан и поздрављен од Јерусалимљана Господ Исус Христос. И прије Њега пророци су и мудри синови Израиљеви улазили у Јерусалим, али нико није дочекан са овацијама ''Осана, благословен који долази у име Господње''! То овај улазак, за разлику од свих до тада улазака и излазака из Јерусалима чини посебним и изузетним.
Преосвећени Епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом овај празник је прославио са парохијанима парохије хашанске у Хашанима, родном мјесту великог писца Бранка Ћопића. Хашани су само једно од десетине Подгрмечких села која су од 1995. године потпуно и систематски паљена и рушена од припадника Армије БиХ-не и муслимана који су након рата читаво Подгрмечје похарали. Само је ентузијазам Грмечлија могао измјенити ону суморну слику пусте и безживотне земеље која је била намјењена читавом српском Подгрмечју. 1941. године хрватско-муслиманске усташе, затим њемачки фашисти од 1941-1945., потом комунисти 1946-1948. ткзв. ''осмом офанзивом'' и на крају ''велики срби'' тргујући са онима из Сарајева 1995.године настојали су да искорјене Србе из Подгрмечја, да створе етнички од Срба чисте просторе. Али, логично је поставити питање: зашто и ради чега? Иако ово није мјесто и простор за оваква питања и одговоре на иста немогуће је заобићи чињеницу да је управо Црква Христова прва која је увијек страдала и страда и зато мора и треба да поставља ова и оваква питања: зашто и због чега?
И поред ових горе поменутих историјских чињеница Срба још у Хашанима има и биће их ако Бог да!
У бесједи Преосвећени Владика је истакао: - Ово је дан и празник када је Јерусалим имао срце и душу. Јерусалим који је своје пророке увјек убијао, тестерисао и прогонио, гле!, данас дочекује Исуса Назарећенина и кличе му: осана! -благословен који долази у име Господње! Осана! Данас се испуни ријеч пророка да ће хвалу и похвалу Месији произнијети мала дјеца која су још у наручју својих мајки и која још сисају! И би тако!, али и више и тога. Мноштво народа изађе у сусрет Њему- Исусу који претходни дан у оближњој Витанији васкрсе Лазара! Чињеница је да данас видимо један и другачији Јерусалим него што га знамо из његове дуге и тешке историје, али и из оног што ће се само за неколико дана десити у Јерусалим. Исти народ који данас кличе Исусу који јашући на магарету.- младунчету магаричином,- улази у Јерусалим, за неколико дана ће још гласније узвикивати: распни га! Распни га! Која трагедија Израиља!?, браћо и сестре! Која истина о преврљивости и невјерству његовом! Као да се понавља слика оног Израиља са којим се Мојсије бори док га изводи из ропства Египатског,- час му кличу, а час га проклињу! Је ли то слика изабраног народа божијег?!-Да! Али, и поред тога он је Народ божији! Он је народ изабрани и од њега дође спасење. То нам говори да Бог никада не оставља човјека и његов народ па ма колико он био грјешан. Наш Српски народ се по богоотпадништву и непријатељству према Богу био посебно издвојио између свих православних и хришћанских народа. Многи то данас покривају или желе да нађу исговор за гријег свој чињеницим да је то било вријеме атеизма и комунизма. Да су барем искрени па да их разумијемо, али да сугубо (поново) обмањују и себе и нас баш је много. А као да наша браћа Руси, Румуни, Грузијци и други нису живјели под још горим и суровијим комунизмом? Па они не отпадоше тако и толико колико Српски народ. Не само да отпадосмо од своје вјере, већ и од своје културе и цивилизације! Данас можемо рећи: Богу хвала да је то иза нас. Бог нам даде прилику да кроз силна страдања оперемо свој гријех. Даде нам Бог могућност да се духовно обновимо, да своје невјерство, своју богоборност замјенимо својом љубављу према Богу и својим ближњима. Ове наше светиње које обновисмо и које обнављамо свједоче да смо своју љубав према Богу обновили, односно васпоставили, али имам утисак да нам недостаје љубав према ближњему, према онима који су са нама и око нас. Може ли неко рећи да воли Бога а ненавиди ближњега свога? Не може! Тај је лажов и преварант. Јер како неко може рећи да воли Бога кога не види, а да мрзи на брата свога којега види као слику и прилику божију? Браћо и сестре, драга дјецо, користимо вријеме и прилику које нам Бог даде да се измиримо са Богом, али кроз ту љубав оснажимо љубав своју према ближњему. Нека Вам је срећен данашњи празник. Нека вам је срећна велика и страсна седмица која долази! Нека вам је срећно Васкрсење Христово које ћемо ако Бог да за седам дана прославити!''
Послије свете литургије обављен је трократни опход око светог храма уз умилно пјевање тропара празника: опште васкрсење.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
