Да се владате достојно звања на које сте позвани

Почетак нове школске године у Крагујевачкој богословији прослављен литургијским сабрањем

Ученици Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, са својим наставницима и вернима Крагујевца, сабрали су се у уторак, 1. септембра 2015. године, у храму Светога Саве у насељу Аеродром, око свог Епископа, Његовог Преосвештенства г. Јована, Епископа шумадијског, да би литургијским делом и молитвама којима се уводе у заједницу са Светим Духом, започели нову школску годину. Током Литургије, епископ Јован је рукоположио ђакона Дејана Марковића из Пожеге у презвитерски чин, док је г. Александар Јаћимовић из Јагодине рукоположен у чин ђакона. Нови посленици на Њиви Гоподњиј су некадашњи ученици Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу.

Кроз архијерејске савете и поуке новим пастирима, који пре свега треба да брину да очувају Божју благодат којом су обдарени, наглашено је да свештеничком позиву недоликује гордост, већ смирење, да мисија међу вернима тражи непрестано учење и усавршавање. Његово Преосвештенство Епископ г. Јован подсетио је нове клирике Цркве Божје и на речи Светог апостола Павла које је упутио свештенослужитељима: „Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да чувате јединство Духа свезом мира... “ (Еф 4, 1-3).

У поуци је наглашено и то да ни анђелима није дата част свештенослужења, што указује колико је огромна и страшна одговорност оних који се уводе у свештенички чин. Такође, нови посленици на Њиви Господњој, према речима владике Јована, имају обавезу да задрже, умноже и оплемене дарове које су добили од својих учитеља и духовника. Призвтер Дејан Марковић постављен је за пароха шесте крагујевачке парохије при цркви Силаска Светог Духа, а ђакон Александар Јаћимовић за парохијског ђакона у Смедеревској Паланци.

О значају и смислу богословског школовања ученицима је говорио протојереј ставрофор проф. др Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоустог:

„Посебно се обраћам нашој браћи који су први пут међу нама, ученицима првог разреда наше Богословије. Најпре, треба да имате у виду да се од данас ваш живот готово у потпуности променио и тога ћете да постанете свесни врло брзо. Највећа промена у вашем животу се састоји у томе што излазите из својих домова и више се у те домове нећете вратити исти. Од данас почиње ваше сазревање врло убрзано, које би се можда било одложило у родитељском дому; од данас се ви на неки начин осамостаљујете. Мораћете да сазревате јако брзо.

Ваша ситуација и ваш положај су врло сличани положају апостола. Сам Христос и њих позива да изађу из дома свога. Позива их да оставе сву ону сигурност коју су имали у родитељском дому и да пођу за Њим. Иако тога ви вероватно нисте свесни, тај глас је негде дубоко у вашим срцима и вас позвао на једну сличну ситуацију као што је то било и са старијим генерацијама.

Изашли сте из родитељске куће, ступили сте на један нови пут на којем треба да узрастате. Ви сте од данас у правом смислу речи ученици, баш као што су то били и апостоли. Ваш превасходни задатак јесте да растете у вери. На то сте призвани, као и сви ми – да се тај раст никада не заустави, да траје током целог вашег живота и да се настави у Царству небеском. То је та велика промена која има још један аспект, а то је да ћете уместо са вашим родитељима, са својом браћом и сестрама, живети са друговима које у овом моменту не познајете. И њих је исто тако Господ призвао да Му буду ученици. Сада ћете се вежбати најважнијој особини човековој, а то је стварање заједнице и заједничарење са другим људима са којима немате природне везе. Релативно је лако живети са сестром и братом, са рођацима, али проводити двадесет четири сата са непознатим човеком јесте подвиг. На тај подвиг смо сви ми позвани. Ту се исказује хришћанска љубав. Ви према својим рођацима гајите природне везе љубави, а према онима који су вам тренутно непознати треба да изградите хришћанску љубав која се састоји у томе да тај други јесте од Бога жељен и да он треба да постоји баш такав какав јесте, а не онакав какав бисте ви желели да буде или како бисте ви желели да га обликујете. Тој лекцији људске заједнице и људске слободе ћете се учити у овој школи, неки успешно, неки, на жалост, неуспешно.

Пут на који сте кренули има циљ. То није само обичан пут, а наравно, није ни странпутица, већ води ка одређеном циљу. Оно о чему ћете највише слушати у овој школи јесу животни циљеви. Не толико о самом греху, него о животним циљевима, јер оно што показује какви смо ми није оно што смо учинили него оно ка чему идемо. Желим да вам укажем на основни животни циљ, који за многе изгледа поприлично бесмислен, па чак, на жалост, и за хришћане. То је светост. Можда и нисте свесни да вас, посебно од овога дана, Господ позива на светост. Тај животни циљ јесте циљ свакога човека, али посебно онога кога је Бог призвао да му евентуално служи у црквеном клиру. Ви сте позвани, пре свега, да аутентичност вере сведочите својим животом и да на тај начин мисионарите онако како су то чинили апостоли.

Светост није нешто што је одабрано за неке, а другима не припада. Светост јесте заједница са Духом Светим, а њу стичемо на крштењу и кроз цео свој живот узрастамо, развијамо и умножавамо дарове Духа Светога. Надам се да ћемо и ми, као ваши професори, успети да вас подржавамо на том путу узрастања у светости. Позвани сте да стварате заједницу са својим друговима који су исто тако од Господа призвани и да на тај начин негујете хришћанску љубав, а да сви заједно тежити ка највишим животним циљевима, пре свега светости.“

Литерарна секција Крагујевачке богословије

Извор: Епархија шумадијска