Дани Светог Василија Острошког

У оквиру манифестације „Дани Светог Василија Острошког“ у Никшићу је 9. маја 2013. године одржан округли сто под називом „Враћање Његошеве капеле на Ловћен – враћање смисла Црној Гори“.

На округлом столу “Враћање Његошеве капеле на Ловћен – враћање смисла Црној Гори”, који је јуче одржан у Парохијском дому у Никшићу, а у склопу манифестације “Дани Св. Василија Острошког“, Митрополит црногорско приморски Амфилохије је казао да је Митрополија црногорско-приморска послала писмо премијеру Милу Ђукановићу у којем се захтијева од Владе да се обнови црква Светог Петра Цетињског на Ловћену, сагласно завјештању његовог синовца Петра II Петровића Његоша.

“Слање тога писма је управо везано за двјестогодишњицу од рођења владике Рада, који је несумњиво најзначајнија личност, поред његовог стрица Св. Петра Цетињског. То је историјска прилика да се коначно испоштује, за свако људско биће достојно поштовања, светиња последње воље, а камоли за овакву личност каква је Његош, да се обнови његова изворна капела, да се у њу по седми пут похране његове свете мошти” рекао је Митрополит Aмфилохије.

Он се нада да ће Влада прихватити предлог Митрополије како би се скинуло проклетство са Црне Горе које је владика Раде оставио ако не буде сахрањен на Ловћену у спомен-капели коју је за живота подигао своме стрицу.

“Придодао сам у писму и да уколико, у шта апсолутно не могу вјеровати, Влада не прихвати овај захтјев Митрополије да ћемо бити приморани да обновимо судски процес и тужбу, који су обустављени у прошлом вијеку, и то код домаћих и међународних судова. Подсјетио сам премијера и да је Језерски врх, да је црквина гдје је подигнута црква Св. Петра имовина цркве, била и остала и као таква уписана у катастар, да имамо право да тражимо да се та црква врати на своје мјесто и да се Његош врати и ослободи из тамнице у којој је од седамдесетих година прошлог вијека”, истакао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је рекао да очекује да ће Сабор Српске православне цркве прихватити предлог и молбу Митрополије да се владика Раде званично приброји лику светих.

“Само то што су му кости шест пута преметане је мучеништво своје врсте, а и владика Николај га је зато назвао великомучеником. И чињеница је да је заиста владика Раде јединствена личност у историји српског народа која је тако дубоко уткана у народно биће, и народно памћење” казао је Митрополит Амфилохије.

Академик Матија Бећковић је рекао да “док је свијета и вијека, српског народа и српског језика, славиће се долазак Његошев на овај свијет”.

“Као и Свети Сава, и Његош је већи и значајнији данас него што је икада био, а нашем нараштају је пало у дјелo да прославимо његов 200. рођендан, и то је у нашем животу најважнији датум, али не и у Његошевом”, рекао је Бећковић.

Он је истакао да један језик постаје језиком тек када се на њега преведе Библија, а тако и један народ постаје народ кад има себе на свом језику и добије своју Библију.

“Његошев пјесмометар није друго до посрбљено Јеванђеље чије су ријечи непропадљиве. Он је пророчка савјест српскога народа и Небош и Пророковић и тајновидац и путоводитељ и ‘једна сламка међу вихорове’ и ‘сирак тужни без ниђе никога’. А да није без ниђе никога данас, може показати само његова Црква. То не би било само црвено слово у црквеном календару, него и највећа радост и охрабрење његовом народу”, сматра академик Бећковић.

Он је казао да у новијој историји српског народа, у Сабору светих СПЦ, нема ни једног светитеља, а да му Његош није био светац и светиња.

“Народ га је канонизовао, и ако је народ Црква, канонизован је одавно. Његовом прибрајању у Сабор светих обрадовали би се сви, његова паства широм земљиног шара, а највише његова Црна Гора, јер данас можда нико не вапи за спасењем колико она”, казао је Бећковић.

Иначе, округли сто у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, благословио је и у његовом раду учествовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, а о овој значајној теми своја мишљења изнијели су и: академик Матија Бећковић, пјесник Будимир Дубак, протојереј-ставрофор Драган Станишић, публициста Ратко Пековић, професор Веселин Матовић, књижевник Милутин Мићовић и проф. др Будимир Алексић.

У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, на празник Светог апостола и јеванђелисте Марка, у сриједу 8. маја 2013, отворена је изложба под називом „Николај Краснов и пројекат обнове Његошеве капеле на Ловћену".

Изложба је уприличена у оквиру културно-духовне манифестације „Дани Светог Василија Острошког", чији овогодишњи програм је посвећен обиљежавању јубилеја - 200 година од рођена нашег највећег пјесника, Петра Другог Петровића Његоша.

Сабрање је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, а о поставци поменуте изложбе говорио је њен аутор архитекта Драгомир Ацовић.

У име Црквене општине Никшић, која је са Епархијом будимљанско-никшићком организатор традиционалне манифестације посвећене Светитељу Василију Острошком и Тврдошком, обратио се јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићког Саборног храма, док је пригодним словом скуп поздравио и Веселин Драшковић, предсједник Удружења „Кнез Мирослав" из Београда.

Вече је употпунио хор Светог Новомученика Станка, а саорганизатор изложбе је Голијски сабор културе.

Извор: Митрополија црногорско-приморска