Дани Светог Василија у Никшићу: Од Његоша до литије градом

У Никшићу данас почињу традиционални Дани Светог Василија Острошког. Централни догађај биће Литургија и свечаност 12. маја на сам празник. Свети Василије помаже свима, без обзира на веру и нацију.

Традиционална манифестација „Дани Светог Василија Острошког“, која се две деценије организује, биће одржана од 7. до 12. маја у Никшићу. Њен почетак биће у знаку Петра Другог Петровића Његоша и промоције двојезичног издања, руско-српског, „Луче микрокозме“ и „Биљежнице“. Програмом је планирана изложба икона Свети новомученици јасеновачки у светлости Васксења, концерти духовне музике и Данице Црногорчевић у част Светог Василија Острошког и веће Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

-Свакако да ће централни догађај бити свечана Литургија у Саборном храму и литија улицама Никшића 12. маја на Дан Светог Василија Острошког, казао је новинарима јереј Никола Маројевић, док је председник Црквене општине Ратко Кривокапић подсетио да се свечана литија улицама града подно Требјесе одржава 24. пут, а да Српска православна црква ове године обележава велики јубилеј осам векова од проглашења аутокефалности.

-Свети Василије помаже свима, без обзира на веру и нацију, и немерљив је број његових чудесних исцељења. Једно од његових чуда десило се пре двадесет година у Нишу када нико од 180.000 становника једног кварта није страдао када је НАТО авијација бацала распрскавајуће касетне бомбе, искључиво намењене за уништавање живе људске силе. У знак захвалности светитељу градске власти и народ у Нишу подижу храм посвећен Светом Василију Острошком, рекао је Кривокапић. – И у нашем граду Никшићу 12. маја окупе се десетине хиљада људи у молитвеној литији градским улицама и ниједан догађај у Црној Гори не може окупити толико народа. Позивам све на заједништво и окупљање око Светог Василија Чудотворца како би добили његову помоћ у условима великог духовног посрнућа, моралног, економског, политичког у целом свету, без обзира на различитости.

„Луча“ и „Биљежница“

„Лучу“ је превео слависта Иља Числов, а „Биљежницу“ Анастасија Врбица Бурчева и Људмила Бурчева. Део „Биљежнице“ који је непосредно везан за песничко искуство личи на зрнца огња из којих се распламсало велико Његошево песничко и мисаоно дело. Те забелешке писане су као да нису упућене актуелним читаоцима, него само оним трагаоцима духа, које ће живо занимати тајна песникове личности, сакривена у остацима велике песничке експлозије за коју људи нису знали у времену када се и десила, рекао је књижевник Милутин Мићовић.

Извор: Вечерње новости, Митрополија црногорско-приморска