Даница Крстић: Музика је Божји дар

Посвећени сте музици. Каже се у црквеним песмама да небеске сфере брује од префињених гласова и анђеоског појања. Шта за Вас значи музика?

- За мене је музика нешто што се воли, а уједно је и Божији дар који се мора поштовати. Трудим се кроз моје емоције и певање да дочарам музику наших предака на најбољи могући начин, награда за то су аплаузи које често добијам од публике.

Како сте доживели наше људе у Црквеној општини Диселдорф?

- Очекивала сам сасвим другачију атмосферу. Тата и мама су ми играли фолклор и прошли су целу Европу. Пре доласка у Диселдорф причали су ми о нашим људима у дијаспори и њиховом животу, међутим срела сам се са сасвим другом страном, која је доста позитивнија. Наравно, мислим на приступ људи у дијаспори према музици. Очекивала сам да моје извођење песама и врста музике коју певам неће бити баш много прихваћени, али је испало сасвим другачије. Наши људи које сам срела у Дизелдорфу, Есену и Вуперталу све више се окрећу традиционалној музици и све је више слушају. Врло је могуће да је то све условило презасићење тржишта услед појаве многих ,,надри-певача,, на појединим телевизијама. Била сам срећна када сам запевала, а гости у сали се ућутали како би одслушали то што изводим. Да су се многе ствари промениле набоље доказ је и то што сам у авиону била заједно са глумцима Југословенског драмског позоришта и Народног позоришта, који су гостовали у вашем граду. Све у свему, људи су почели да се враћају коренима кроз песму и да цене и поштују квалитетне извођаче.

Каква је омладина у Диселдорфу? Да ли су добри другари?

- Што се тиче омладине и другова нисам имала довољно времена да стекнем јака пријатељства, али сам упознала доста вршњака. За разлику од нас у Србији, млади из Диселдорфа и свих места у којима сам била некако су сложнији и искренији у дружењу. Вероватно је то због живота у другој земљи, па су и природно упућени једни на друге. Жао ми је што се нисам више приближила својим вршњацима, али вам могу рећи да сам по доласку из Диселдорфа била изненађена колико сам имала захтева за пријатељство из вашег града на Фејсбуку. Надам се да ово неће бити мој последњи долазак у ваш град и да ћу следећи пут имати више времена за дружење са младима.

Моји ученици говоре о Вама да сте ученица Мериме Његомир. Да ли можете нешто више да нам о томе кажете?

- Мерима и ја смо се упознале на једном хуманитарном концерту где смо заједно певале. Она до тада никада није чула за мене. Марко Живић је водио програм. Када ме је најавио, Мерима се није ни окренула да види ко излази на сцену. Ја сам запевала, а она је одједном застала и одслушала цео мој наступ и видела сам понеку сузу на њеном лицу. После тога уследило је познанство и пријатељство, па тако и дан данас сарађујемо. Мерима има свој певачки студио при Радио телевизији Србије у музичкој продукцији, чији сам ја члан. Она је дивна особа и посвећена младим певачима којима преноси своје драгоцено искуство.

Да ли етно музика потврђује и јача српски идентитет?

- Нажалост, наша земља је била у великим проблемима последњих неколико година, па мислим да се врло мало обраћала пажња на нашу музику коју је требало представити свету. Управо је наш индентитет у старој традиционалној, изворној и етно музици. То су наши корени. Трудим се да нашу музику представим у најбољем светлу, певала сам у многим земљама и свугде је наша песма добро прихваћена. Моје генерације су окренуте другим врстама музике, па се доста трудим да им приближим традиционалну музику. Вероватно сам зато и добила титулу ,,Најбољи чувар народне баштине,, у серијалу „Шљивик“, који је организовала Радио телевизија Србије.

Шта бисте из Крагујевца, старе српске престонице, поручили парохијанима Диселдорфа поводом Васкрса?

- Доста лепих утисака носим из Диселдорфа, доста познанства, наступа, лепих ствари, али нешто што ће ми остати у вечном сећању је ваш храм Светог Саве, у коме служи отац Данило, а у коме се могао чути мој глас. Оцу Данилу и његовој дивној породици, као породици Радовић, који су били наши домаћини и свим нашим земљацима пожелела бих мир Божији, радости и здравља поводом Васкрса.

Христос Воскресе!

Горан Раденковић