Даниловград: Вече посвећено попу Луки Ђуровићу

У сали даниловградског Центра за културу у организацији Удружења грађана и поштовалаца Бјелопавлића „Бијели Павле“ одржано културно-духовно вече „Поп Лука Ђуровић - народни трибун, просветитељ, бунтовник“.

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је да и личност попа Луке показује какве су биле органске везе између Црне Горе и Србије оног времена. -И Петровићи су томе допринијели, нарочито од времена Светога Петра Цетињскога, казао је Митрополит црногорско-приморски и нагласио да служи на част даниловградској деци која настављају ту бјелопавлићку традицију попа Луке.

-Настављају је овим својим протестима, иако неки од њихових учитеља нијесу башсагласни са тим. Али дјеца су сачувала то исконско, изворно предање и настављају га, рекао је Владика и подсетио на историјску везу између Светог Петра Цетињског и Карађорђа и његових устаника, на везу дурмиторско-дробњачког краја са тополским вождом.

-Барјактар Карађорђев био је Гаврило Шибалија, а и за вријеме краља Александра Шибалије су били његови барјактари. Краљ Александар долазио је и у Шавник и на Дурмитор. Он је унук краља Николе. А сукоб који је био између Милана Обреновића и попа Луке и тај устанак који се тада догодио итекако је повезан са чињеницом да је књаз Никола примио потоњег краља Петра Првог на Цетиње и дао му своју кћерку зорну Зорку, казао је митрополит Амфилохије.

Нагласио је да је Александар Карађорђевић једини краљ који се родио на Цетињу. -Петровићи су рађани на Његушима. И није онда чудо да је управо он обновио и цркву свога претка Петра Првог, односно надгробну капелу Петра Другога на Ловћену 1925. године, казао је митрополит Амфилохије.

Историчар Јелица Илић, кустос Народног музеја у Зајечару говорила је о улози попа Луке у тзв. Тимочкој буни. У зајечарском крају остао је упамћен по имену Црногорац. Говорила је о митовима који су у тим крајевима стварани у вези са попом Луком и о његовим везама са Николом Пашићем.

Историчар Перо Радоњић, кустос даниловградског музеја, један од најбољих познавалаца прошлости Бјелопавлића, казао је да је Душан Вуксан у „Записима“ 1939. године објавио четири писма попа Луке председнику црногорског сената Божу Петровићу из писаних у Дробњацима -Изазови тога времена тражили су управо такве личности“ оценио је г. Радоњић и закључио да је од посебне важности ово вече сјећања на попа Луку, јер се ради о личности битној за историју бјелопавлићке просвете.

Публициста Томаш Ћоровић говорио је о периоду живота оснивача варошице шавничке попа Луке у Дробњацима. Председник удружења „Бијели Павле“ Огњен Јововић поздравио је у име организатора митрополита Амфилохија, све учеснике програма и све присутне и говорио о активностима Уружења на обнови памћења о значајним личностима и догађајима из историје овога краја. Присутне је поздравио и 93-годишњи потомак попа Луке Ђуровића, Радован Лако Ђуровић, син чувеног комитског војводе Савића Ђуровића.

У уметничком делу програма наступили су гуслари Миленко Калезић и Веселин Ашанин, Етно група „Дарови Светог Јована Владимира“ из Бара и рецитаторка Јована Секулић. Медијатор вечери био је Милан Стојовић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска