Дар руског цара Његошу

Празнични минеј, који је Његош добио 1835. године од руског императора Николаја I, скоро 100 гoдина чуван на тавану цркве у Сељенама код Пријепоља

Пријепоље - Малена црква Успенија Пресвете Богородице у Сељенама код Пријепоља из 13. века сведок је бурних догађаја из прошлости ових крајева. Али мало је познато да је на тавану овог храма пронађена једна изузетна књига, „Празнични минеј", штампана 1816. године у Москви, коју је руски император Николај I поклонио 1835. год. црногорском владару и песнику Петру Петровићу Његошу.

Садржај ове обимне књиге има изузетну вредност за Цркву. Али, на неколико њених првих страница интересантна је посвета коју је лично својом руком написао Његош. Она почиње речима: „Од Његовог Императорског Царског Величанства Великог Господара све Русије Николаја Павловича мене Петру Петровићу Његошу архиепископу и владару црногорскоме и брдскоме 1835. год."

Претпоставља се да је посвета написана на неколико страница испод текста да не би дошло до цепања листова из књиге. Поред тога, на многим листовима ове подебеле књиге Његош је записивао разне белешке. Тако се на једној страни налази и овај запис:

„ Једна земља, а два господара. Једна Босна а посташе два везира. Велика тегоба народу 1835. год."

Последњи лист књиге је без штампаног текста. При дну обе стране овог листа налази се скоро потпуно избледео текст Његошевог рукописа. Он се односи на поход Смаил-аге Ченгаћа на Колашин 1833. године. У тексту се каже да се Смаил-ага морао убрзо вратити са тог похода, чак није стигао ни да преноћи, али је за собом оставио страшну пустош.

Како се ова књига нашла у сељанској цркви још поуздано није утврђено. Једино се сигурно зна да ју је Његош даровао манастиру Довољи близу Таре код Пљеваља. Претпоставља се да је из овог манастира књига пренесена у храм у Сељенама 1847. године приликом најезде Турака на црногорска племена под Жабљаком, када је спаљен и рушен манастир Довоља. Пошто је у конацима ове цркве отворена једна од првих школа у милешевском крају 1862. године, а недостајало јој је уџбеника, то су учитељи, иначе свештеници, књигу „Празнични минеј" употребљавали као уџбеник.

Кад су свештеници учитељи учествовали у чувеној Бабинској буни 1875. године, књига је сакривена на тавану цркве у Сељенима где је у прашини чамила скоро 100 година. После је о овом делу бригу преузела црква Светог Василија у Пријепољу, а сада се чува у библиотеци Владичиног двора Милешевске епархије. У сељанској цркви сачуване су и две књиге из српске штампарије Божидара Вуковића из Венеције. Под кровом овог храма сачувана је такође вредна књига „Часослов", штампан у Будиму 1774. године, али је доста оштећена. Да ли је још нека од поменутих књига заједно са „Празничним минејом" пренета из манастира Довоље у сељанску цркву тачно се не зна, али се свакако претпоставља. Тим пре што је манастир у Тари у своје време био богат, његова имања су се протезала и до Пријепоља. Како каже предање, пошто је у њему свега било до миле воље, назван је Довоља, а према неким писаним документима постајао је 1513. године, када га је митрополит Јован ослободио плаћања пореза. У време босанско-херцеговачког устанка Турци су у Довољу довели једну српску девојку и обешчастили је, па је књаз Данило наредио да се црква запали због светогрђа.

Истовремено, постоје и другачија објашњења паљења манастира. Њега су заузели Турци и у њему држали војску према Црној Гори, па су Шаранци 1859. године напали турску постају и том приликом манастир је изгорео. Године 1870. обновљен је, али је поново страдао 1875. године, да би поново био обновљен 2004. али још није урађен иконостас и није фрескописан.

Занимљиво је да је манастир Довоља, пре него штоје спаљен, посетио 1857. године руски конзул у Сарајеву Александар Гољфердинг. Том приликом он је однео и неколико књига из Довоље које се данас чувају у Лењинградској државној библиотеци Салтикова-Шчедрина.

Извор: Политика (16. децембар 2007.) - Милан Радовић