Деценија Престолонаследника у Србији
Принц Александар Карађорђорђевић, син јединац краља Петра II и краљице Александре, који је у недељу прославио 66. рођендан, добио је пре тачно десет година право да се усели у дом својих предака - Бели двор на Дедињу.
Краљ Петар ИИ напустио је Србију у Другом светском рату, отишао у Енглеску, где је Александар рођен у апартману 212 лондонског хотела "Клериџиз", који је за ту прилику прогласен југословенском територијом.
Принц, међутим, Југославију није видео све до 1991. године, а 2001. године решио је да се дефинитивно врати у отаџбину, након што је влада Савезне Републике Југославије укинула Указ из 1947. године, којим је његовој породици незаконито одузето држављанство и имовина.
Тачно на принчев 56. рођендан његова породица добила је на коришћење Бели двор, одакле је његов отац одведен у Енглеску 1941. године, поневши са собом само личне ствари, да би се по завршетку рата у ту резиденцију уселио доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Након што су Карађорђевићи напустили отаџбину, Бели двор прва је посетила принцеза Јелисавета Карадорђевић у јесен 1989. године.
У склопу дворског комплекса на Дедињу је и Стари двор, дом краља Александра И Карађорђевића, на површини од 4.500 квадратних метара, који је такође од 2001. отворен за његове потомке.
Стари двор је у току Другог светског рата претрпео велика остећења и санирање је завршено 1953. године. Први гост који је одсео у њему био је цар Етиопије Хајле Селасије, а неколико година касније у том здању боравила је и краљица Елизабета, иначе кума принца Александра. Дворски комплекс на Дедињу, у Улици кнеза Александра Карађорђевића, Влада Србије прогласила је у марту 2010. године спомеником културе. Споменик културе чине архитектонски објекти дворског комплекса - Сламната кућа, Краљев двор са објектом дворске кухиње, Капела Светог Андреја, зграде дворског економата, дворске страже, дворске жандармерије и Бели двор са објектима и мобилијаром - Бели павиљон, Концертна тераса и Базен - водено огледало. У саставу споменика културе су и дворски мобилијар и збирке уметничких дела - европског сликарства, југословенских уметника, југословенске скулптуре, колекције тепиха и таписерија, предмета од сребра, порцелана и стакла, намештаја и библиотека.
Дворску библиотеку чини 35.000 наслова од којих најстарије књиге потичу из 16. века, а богату дворску колекцију тепиха више од 250 примерака. Најзначајнији део збирке југословенских уметника чине радови Петра Лубарде, Габријела Ступице, Недељка Гвозденовића, Мила Милуновића, Францеа Слане, Љубице Сокић, Миће Поповића и Александра Кумрића са краја пете деценије 20. века. Дворски комплекс је, на основу закона усвојеног у априлу ове године, дефинисан као власништво државе, али је уступљен на дугорочно коришћење Карђорђевићима и то без накнаде.
У Словенији Карђорђевићи нису прошли као у Србији, пошто је Окружни суд у Крању одбацио захтев принца Александра за враћање дела поседа Брдо код Крања, који је његов отац купио пре Другог светског рата и које се сада налази у власништву словеначке државе. Према закону из 1991. о повраћају имовине која је национализована после Другог светског рата, Карађорђевићи немају право да им бивше власништво у Словенији буде враћено.
Извор: Танјуг
