Дечје Јеванђеље на ромском језику

У оквиру Божићно-богојављенских сретања, које се ове године одржавају у кругу Вазнесенске цркве, одржано је представљање Дечјег Јеванђеља на ромском језику, у уздању РРОМ продукције из Београда,а у преводу Златомира Јовановића.

Председник Светске организације Рома „Романите“ Јован Дамјановић у свом поздравном говору подсетио је на заједничку историјску судбину и страдање Срба и Рома: - Из тесне историјске везе и заједничког живота наша два народа, потиче и жеља Рома да живе православљем. Тражећи мир и пут ка миру, налазимо га само у православљу. Хришћанство нема границе - оно увек отвара нове путеве и спаја различите људе.

- Данас се сваког дана рађа око две стотине хиљада људи. Ако ми не гледамо на оно шта нас спаја, него на оно шта нас раздваја, тада ћемо сами себе уништити. Ако гледамона оно  шта нас спаја, онда ћемо гледати на европску историју. Један од њених стубова је хришћанство. Европа није данас само највеће тржиште, него је то континент који има највише интелектуалаца. Ако Европу упоређујемо са било којим континентом на свету, нигде нећете наћи ону хармонију која постоји у Европи , иако је некада и она у кризи, јер ми смо људи. Данас имамо Аустријанце који су Роми и Роме који су Аустријанци. За хришћанство сваки човек вреди и сваки је Божје дете...“ поздравио је све присутне др Wolfgang Rohrbach из Аустрије. Овај универзитетски професор менаџмента осигурања овом приликом је поклонио Патријарху српском Иринеју Енциклопедију историје осигурања чији је предговор писали кардинал Кристоф Шенборн и академик Дејан Медаковић. Протођакон Радомир Ракић је преузео дар који ће бити Патријарху српском уручен по његовом повратку из Грузије.

Ово необично духовно вече, којем је присуствовало и двадесет ромских студената са београдских факултета, увеличао је својим казивањем о Јеванђељској књизи и њеном читању протођакон Радомир Ракић, под чијим стручним и будним оком се одвијала припрема Дечјег Јеванђеља на ромском језику. - Библијска и црквена терминологија мора бити прецизно одређена, посебно у ромском преводу, и без обзира на тешкоће, не треба одустати, јер нема посла у којем човек неће успети ако му се посвети, цитирао је протођакон Ракић.

Бајрам Халити, аутор српско-ромског и српско-ромско-енглеског речника, подсетио је да Роми и на почетку трећег миленијума постављајуу исто питање о сопственом опстанку. Већ више од два миленијума ромска заједница живи у условима дијаспоре. Чине се велики напори да и они нађу своје место под сунцем и да им се да место у свету кроз просвећивање и учешће у свим видовима живота, па и религијског. Истичући превод Дечјег Јеванђеља на ромски језик и подухват Златомира Јовановића, Халити је изразио наду да ће се даље умножавати активности око учешћа у културном и верском животу Рома.

Татјана Јанковић, уредник издавачке куће РРОМ продукција Београд, говорила је о искуству у раду и активностима везаним за учење језика, али и о заједничком подухвату калиграфа „Свети Јован Владимир“ и приређивању изложбе двојезичног карактера. Она је и најавила и нове преводилачке подухвате верских садржаја на ромски језик.

Посебан гост ове вечери била је драмска уметница Јасмина Стојиљковић из Народног позоришта из Приштине, која је са сарадницима учествовала у драмској причи Рођене Христово, изведене за Бадњидан при храму Светог Саве, када су, захваљујући људима добре воље, ромска деца добила божићне дарове. Она је пренела поздраве Удружења „Сербика“ из Гњилана, где наш православни род живи и опстаје, чувајући нашу веру, традицију и историју.

Рударски басен Колубара са генералним директором Милорадом Грчићем је подржао објављивање Дечјег Јеванђеља на ромски језик.

У излагању о своме преводилачком раду Златомир Јовановић, сликовито је направио паралеле између  кратких библијских цитата и суштине живљења Рома и начина на који живе и верују. 

Појац Пола Марковић је старим српским песмама обогатила богоугодно духовно вече.

Зорица Зец