Дечји камп при Саборном храму Светог Илије, Индијана

У Саборном храму Светог Пророка Илије у Индијани од 22. до 26. јула 2013. године скупила се православна младост са искреном жељом да се учи благој вести Божјој, православној вери, историји и култури. И овом приликом, наша православна омладина показала је личним примером да су жељни и жедни Јевађеља Христовог и сведочења живе вере православне.

У понедељак, 22. јула 2013. године, седамдесет и четворо деце пристигло је на имање Саборног храма како би узели активно учешће у парохијском кампу. Презвитер Александар Новаковић, парохијски свештеник, и госпођа Синди Стојић, директор кампа, отпочели су и завршили рад са децом, молитвом благодарења. Свакако, различите молитве су биле основа свих дечјих активности. Синди Стојић, осмислила је детаљни програм за децу и заједно са неколико сарадника водила рачуна да сваки сегмент буде испуњен. Презвитер Александар преставио је деци, која су била подељена у четири групе, духовни програм Упознајмо и живимо светом Литургијом,  који се изучавао у Саборном храму Светог пророка Илије у виду свакодневних лекција прилагођених узрасту деце. Акцент и циљ предавања био је да се деца у различитим узрастима што боље упознају са текстом свете Литургије. Евидентно је било да су деца, анализирајући и учећи текст и симболички значај Литургије, постепено откривала и у себе уграђивала лепоту која нам се нуди у Цркви Христовој. Ова лепота се може спознати само кроз познавање и живо учешће у светој Литургији. Морамо признати, да је у самом почетку било заиста тешко али кроз дијалог, питања и одговоре, па и певање, деца су прихватила и осазнавала шта се то дешава на Литургији. Ово је само почетак а наставак следи, јер евидентно је да без познавања и учестовања у светој Литургији  не можемо осазнати непролазне истине спасоносне вере и истински се сусрести са Распетим и Васкрслим Христом.

Важно је напоменути, да су сва деца, родитељи и старатељи парохијског кампа били у посети више места од којих посебно треба издвојити посету женском манастиру Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлају, Индијани. Овај духовни догађај остао је дубоко запажен код деце која нису скривала своју радост. Овај прелепи манастир, на челу са игуманијом Макрином, права је духовна оаза у којој свака православна душа може пронаћи свој духовни мир. Посебно треба истаћи гостопримство у манастиру које се може једино доживети у оваквим духовним местима а љубав, тиховање и молитвено бдење може се осетити на сваком кораку  овог предивног манастира. Посета овој светињи изазвала је искрену радост свих ходочасника који су научили лепу животну лекцију о вери, подвигу, тиховању и љубави према ближњем.

Попадија Снежана Новаковић и господин Душан Јелача преставили су деци српску традицију и културу. Очување језика на североамеричком континенту је јако важно али у парохијама које имају више генерација рођених на овим просторима ипак теже  остварљиво. Оваква чињеница није нас спречити да не уложимо додатни напор да садашње генерације деце науче основе језика својих предака. Попадија Снежана одржала је часове српског језика са циљем да деца науче да напишу поздрав својој родбини. Овај пројекат је у потпуности успео а разгледнице које су стигле у руке родитеља и родбине била су права радост за све. Чика Душан, како га од радости зовемо, демонстрирао је и показао свим учесницима кампа, како се воле и какво значење имају инструменти: гусле, хармоника, гитара и тамбурица.  Презентација чика Душана је била жива и динамична а децу су раздрагано раздледала ове инструменте и на тренутак осетили моћ и лепоту  српске традиције.  Деца су раздрагано разгледала ове инструменте а посебну дечију радост изазвао је чика Душан показавши вештину у свирању гусала и хармонике.

Госпођа Синди Стојић, професор, која је неуморно водила рачуна и о најмањим детаљима у кампу и непрестану бригу о деци, презентовала је деци љубав према уметности и одређеним спортским играма које су својствене у регуларним школама. Деца су имала прилике да покажу и свој таленат у изради макета цркава и ручних крстова а  уз несебичну подршку госпође Синди. Пројекат је у потпуности реализован а деца су својим кућама понели дела њихових руку и позитивно обрадовали своје родитеље. Рад са најмлађом групом деце и ове године водила је госпођа Невенка Шумахер. Деца су и поред маленог узраста имала могућност да се прилагоде дешавањима и да се на најбољи начин спреме за време које долази.

Госпођа Стаменка Ристић, чланица црквеног хора, својим умиљатим гласом,  учила је децу духовним вредностима црквених песама. У току часова црквеног певања, сви присутни, имали су прилику да чују прелепе дечије гласове приликом вежбања одређених црквених композиција. Такође, госпођа Стаменка је учила децу да певају српску химну Боже правде. Врхунац певачких проба збио се, када су деца заједно отпевала  химну Боже правде и изазвали праву радост свих присутних.

Посебну захвалност дугујемо родитељима деце и свим парохијанима који су својом добротом помогли у кухињи и другим потребним активностима у периоду од 22. – 26. јула, и омогућила да ово проведено време у кампу остане у лепом сећању наше деце. Верујемо, да су деца много научила о својој вери, култури и да ће наставити да ово добијено знање користе на спасење душа својих. Ово заиста беше велика радост за 74-о деце и за све нас који узесмо учешћа у једном оваквом догађају.

Извор: http://serborth.org