Дечији смех и граја сметају суседима
Тек што је немачки парламент усвојио пакет закона према којима би требало да до 2013. буде отворен већи број обданишта, у Немачкој се јавио нови проблем. Наиме, и већ постојећа обданишта наилазе на негодовање грађана.
Европа је све старија и старија. Посебно се развијене индустријске земље боре
са белом кугом и покушавају да реформишу популациону политику. У Немачкој су политичари
већ одавно увидели да се млади брачни парови све ређе одлучују на потомство. Један
од разлога је, наравно, све већи број запослених жена и ишчезавање традиционалне
поделе на мушке и женске послове и професије. Томе треба додати да се у Немачкој
запослени брачни парови боре са проблемом збрињавања деце. Иако је деце све мање,
чак и за њих нема довољно места у јаслицама и предшколским установама. Нове мере,
које ће ступити на снагу 2013. године требало би да реше тај проблем. Наиме од
2013. сва деца у Немачкој добијају право на место у јаслицама, што подразумева убрзану
градњу установа и обуку васпитача. Све исувише добро звучи, да би одговарало истини,
кажу многи родитељи. И већ постојеће установе не могу да опстану, због жалби грађана
да су деца бучна и да не желе нове вртиће у непосредној близини својих станова.
Један такав пример налазимо у Минхену где су се житељи једног прилично богатог дела
града мобилисали са намером да спрече настанак још једног обданишта. Све то уз образложење
да за децу већ има довољно места у већ постојећим обдаништима. Клер Дамико, васпитач
у обданишту Штернвинкел тврди управо супротно: "Тренутно имамо 70 људи на листи
чекања. Њих не можемо да примимо јер су нам капацитети већ попуњени."
Грађани против обданишта
Посебно је у Минхену проблем збрињавања деце велики. Тек свако четврто дете на крају добије место у јаслицама. При том је крајње нужно да се родитељи већ у току трудноће унесу на листу чекања. И поред тога грађани шаљу жалбе и успешно добриносе томе да се обданишта затварају. Јер шта је светије од тешко створеног мира.
Елизабет Вајс- Селнер, референт за предшколска питања у Минхену каже: „Мислим да то није непријатељски став према деци, већ пре једна велика егоцентричност. Људи су крајње концентрисани на свој лагодни живот и немају разумевања за сасвим природну и, да тако кажем, жељену галаму деце."
Обданишта ограђена зидинама
Слична ситуација је и у Берлину, где се већ једно обданиште затвара због жалби суседа. А и Хамбург није бољи пример. Овде су наиме суседи предвидели да се око обданишта сагради велики изолациони зид висок два метра и дуг 80 метара, који ће их штитити од дечије граје. При том је крајње чудно да никоме није сметала магистрална улица која је у непосредној близини. Да ли је чак и звук мотора пријатнији од дечијег смеха? Очито да јесте, иначе не би ограђивали децу зидинама.
Кормелиус Магер, управник локалне грађевинске комисије у Минхену каже: "Наш циљ је да саградимо 1000 обданишта годишње. То значи да се на сваком ћошку нешто дешава. Међутим увек изнова наилазимо на страх и слутње суседа. Њихови аргументи су отровнији тако да брже налазе пут до адвоката."
Извор: www.dw-world.de - Зорица Драгићевић
