Дејвид Керцер: „Први намесник. Папа Пије XI и тајни пакт с фашизмом”
Двојица намесника су стајали лицем к лицу окренути фашизму: један је био папа Пије XII који се о холокаусту није изјашњавао. Његов претходник, папа Пије XI (1922-1939), био је намесник Христа, који је стајао на страни прогоњених Јевреја и својом енцикликом показао границе Хитлеру.
У овој историјској студији Дејвида Керцера „Први намсник. Папа Пије XI и тајни пакт с фашизмом” реч је о тајним односима Ватикана са фашистичким вођама, иако су се Мусолини и папа Пије XI мрзели, али зарад очувања власти и подржавали. Необразовани и неверујући Дуче и учени и богобојажљиви понтифекс склопили су судбоносни пакт. Тек увођењем тзв. „закона о расама” 1938.г. (Rassengesetze) почело је папи Пију XI да свањава са киме је ступио у пакт. После његове смрти је његов наследник Еуђенио Пачели, односно Пије XII тај пакт прихватио. О овоме је Дејвид Керцер написао изванредну студију која у пуном светлу открива дубину фашистичког заплета, и за њу је награђен Пулицеровом наградом. Али и љубитељи сочних детаља налазе у овој студији обиље грађе коју је аутор сакупио из аката фашистичких специјалних служби.
У овој студији је много детаља о погубљењу Мусолинијевог зета и министра спољних послова Италије у времену од 1936-1943. грофа Ћана (Ciano) и Мусолинијеве пријатељице Кларе Петачи (Clara Petacci). У поговору своје књиге аутор вели да је прегледао око 25.000 копираних докумената и да му је читав тим сарадника у томе читаву деценију помогао да их кроз литерарну транспозицију уздигне у квалитетну историјско-публицистичку прозу, за коју је добио Пулицерову награду, а чији оригинал гласи: "The Pope and Mussolini - The Secret History of Pius XI and the Rise of Fascism in Europe".
Немачки превод овог дела асоцира на књигу немачког писца Хохута (Hochhuth), аутора скандалозне драме насловљене ”Намесник”, која је постала светски бестселер и била извођена на свим странама света, па и у Београду.
Хуберт Волф у предговору ове књиге вели: „Без Курије фашизам у Италији не би успео, без Ахиле Ратија не би било Бенита Мусолинија, без Пија XI не би било Дучеа”. А Ахила Рати је био папа од 1922. до 1939. У то време су се догодила историјска збивања од светске релевантности: Мусолинијево освајње власти, Латерански уговори из 1929.г., конкордат са Немачким Рајхом 193, „закони о расама“ расистичког режима из 1938.г.
Ова књига је уједно и паралелна биографија папе Пија XI и Мусолинија, написано напето, али не и тривијално. Критика је на сва уста хвалила објављивање ове акрибично документоване књиге као захтевног Blockbuster(а). Она је, уверени смо, једнако меродаван извор за студије папства у 20. веку, односно трагичног односа Ватикана према фашизму.
Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен – Рим)
