Делфин Орвије: „Размишљања о питању антисемитизма“

(Delphine Horvilleur: „Réflexions sur la question anti-Semite“ Grasset, Paris 2019). 

Антисемитизам? Једна рабинка нуди одговор

Питање антисемитизма је веома актуелно у Европи. Физички насртаји на људе са „кипом”, атентат у Халеу у Немачкој, убиства Јевреја у Француској, јачање „питање антисемитизма”, можда у Немачкој више но другде, имајући у виду холкауст и „елиминаторски антисемитизам” о коме је средином осамдесетих година писао Данијел Голдхаген и чија је књига – „Hitler's Willing Executioners: Ordinary Germans and the Holocaust“ - изазвала једну од најдубљих контраверзи у историографији послератне Немачке.

О антисемитизму су се водиле, а и данас се воде жучне дебате, како о дефиницији и опсегу антисемитизма, тако и у споју са тзв. „критиком Израела”. О овим и сличним тенденцијама је реч у овој књизи либералне, реформистичке париске рабинке, једне од три рабинки у целокупној Француској. Она вели: ниједно друштво није ослобођено антисемитизма. Свако понаособ може да буде непријатељски настројен према Јеврејима, иако већина верује да се тај проблем тиче „само малограђана – а никако нас самих”, вели ова ангажована рабинка. Претходних година је било речи о антисемитизму ”као да је била реч о посебној врсти људи”, истиче рабинка Орвије. И стварно је антисемитизам у већини земаља престао да буде друштвено прихватљив, ”али је постао суптилнији, добија друге форме. Данас се не мора бити антисемит да би се служило језиком антисемита”.

У Француској је рабинка Делфин Орвије, рођена 1974. у Нансију, галионска фигура либералног јеврејског покрета (MJLF) и етаблирана звезда у медијима. То има везе са пре свега са есејима која она објављује у часопису „Tenou'a“ („Покрет“). Она у томе гласилу са ангажманом и либерализмом заступа своје тезе када, рецимо, са историчарем идеја Рахидом Бенцином расправља о исламском и јеврејском наслеђу, деци и одраслима објашњава свет и промишља о улози жене у јудејској традицији, ту су уплићу и провокативни ставови. Због тога је пре десет година била оптужена као  „Calamity Jane у синагоги”, али је након напада на јеврејски супермаркет 2015. у Паризу била једна међу првима која је пронашла адекватан тон да о томе у јавности на помирљив начин расправља.

Изванредан есеј једне веома елоквентне либералне реформистичке рабинке, који отвара нову перспективу за разумевање старог питања које се са драмтичном забринутошћу поставља.  

Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен – Рим)