Десети међународни сабор духовне поезије у Раковици

Манастир Архангела Михаила и Гаврила добитник златника са ликом блаженопочившег патријарха Павла.

  „Славећи Малу Госпојину славимо и Давидове псалме, врхунску поезију љубави и саборности света. Сабор се одвија под геслом да је најбољи проповедник срце, најбољи учитељ време, најбоља књига свет, а најбољи пријатељ Бог... “ казује нам песник Душко Новаковић.   

У благопријатно време на благопријатном месту, у манастиру Раковици, одржан је 21. септембра 2020. године Десети међународни сабор духовне поезије.

На овај свети дан када Црква прославља Рођење Пресвете Богородице, торжественом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Игњат Товаровић, духовник овога манастира, уз саслужење ђакона Александра Аздејковића и Горана Нухановића. Појало је сестринство манастира са игуманијом високопреподобном мати Евгенијом и верним народом. Празничну проповед произнео је протојереј-ставрофор Александар Средојевић. После свете Литургије одслужен је помен српским патријарсима Димитрију и Павлу.

Свечано отварање Десетог међународног сабора духовне поезије

По благослову Његове Светости патријарха српског Иринеја, уз подршку и помоћ Удружења књижевника Србије и Српске академије наука и уметности наше Цркве, Књижевно друштво Раковица је и ове године највећи допринос дало у организацији Десетог међународног сабора духовне поезије. Помоћ је посебно пружио манастир Светог архангела Михаила у Раковици.

Саборовање песника је почело у 11 часова. Сабор је отворио протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, док јe Поздравно слово упутио духовник овога манастира, протојереј-ставрофор Игњат Товаровић, да би председник жирија г. Петар Жебељан прочитао извштај о конкурсу и награђеним песницима, а потом су уручене награде.

Слово протојереја-ставрофора др Радомира Поповића

„Овај наш духовни Сабор - сусрет наших песника и писаца, десети по реду, и на неки начин јубиларни, није могао одабрати боље место и боље време за своје одржавање. Жива реч, изговорена или написана, најбоља је слика наше свакодневне животне стварности. Кад проговоримо или напишемо, највише казујемо о себи самима. Морамо дубоко поштовати дар говора, и Божји дар речи, као словесна разумна бића. Увек морамо имати у виду да дар говора и дар речи може бити злоупотребљен.

Јеванђеље Светог Јована почиње речима: У почетку беше Реч - грчки „Логос“ на старом српском „Слово“, што означава и мисао и разум, и љубав, и доброту; и „Реч беше у Бога, и Бог беше Реч” (Јн 1,1),

Апостол Јаков у својој Посланици, опет везано за реч, изговорену или написану, каже „да сви много пута грешимо, али онај ко речима не греши, савршен је човек” и да ћемо за сваку празну реч дати одговор на Страшном суду Божјем...“

Округли сто посвећен манастиру Раковици

У поподневном делу Десетог међународног сабора духовне поезије одржан је округли сто посвећен манастиру архангела Михаила и Гаврила; домаћин је био ђакон Александар Аздејковић.

О просветно-педагошкој улози и значају манастира Раковице казивао је протојереј ставрофор др Драгомир Сандо, проф. Православног богословског факултета Универзитета у Београду и директор Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке. 

Протојереј-ставрофор др Александар Средојевић је надахнуто казивао о српским патријарсима Димитрију и Павлу који почивају у манастирској порти, правећи паралеле времена и околности у којима су патријарховали ови предстојатељи Српске Цркве.

Надахнуто слово о духовности као обележју националног бића, па тиме и о духовној вертикали српске богомоље у којој је замонашен потоњи епископ охридски и жички и светитељ Николај Велимировић, казивао је књижевни стваралац Милисав Миленковић.

Проф. др Томислав Јовановић са Филолошког факултета подсетио је на путописе у којима се од давнина помиње манастир Раковица и задржао се на делу архиепископа Данила II који је написао шест житија (Житије краљице Јелене 1317, Житије краља Драгутина 1320/1330, Житије краља Милутина 1324, Житије архиепископа Арсенија I, Житије архиепископа Јоаникија и Житије архиепископа Јевстатија I, сва три између 1324. и 1327) и две службе (Служба архиепископу Арсенију и Служба архиепископу Јевстатију, оба пре 1324).

Овогодишњи Сабор је завршен венцем изабраних епсама и гостовањем најбољих рецитатора из Лесковца, Модератори су били гђа Аница Перић и Милун Милорадовић.

У спомен на данашњи дан Књижевном друштву Раковица је уручена изузетна монографија о петовековном Јашуњском манастиру Светог Јована Претече, коју је издао Народни музеј Лесковца.

Награђени и похваљени песници

Чланови жирија: Петар Жебељан, председник, и чланови Веселин Мишнић и Немања Калем, једногласно су одлучили о награђенима. Прва награда на овогодишњем Сабору припала је Јовани Аксентијевић из Кнића за песму „Славим те Христе“; друга награда је припала Жељки Аврић из Сремске Митровице за песму „Очи анђела“, а носилац треће награде је Александар Деветак из Вршца са песмом „Моје ходочашће“. Награда се састоји из златника са ликом Светог Саве.

Похвале су припале песницима: Јовану Бундалу (Београд), Сергеју Лакићу (Нови Сад), Зорици Лешовић Станојевић (Чачак), Верослави Малешевић (Костолац), Милошу Милићевићу (Добој, Република Српска) и Алики Телеску (Лимасол, Кипар).

Гости Сабора са својим песмама су песници: Благоје Баковић (Вршац), Милош Бркић (Пожега), Љиља Вукић (Барајево), Голуб Јашовић (Крагујевац), Давид Кецмановић (Сомбор), Милисав Миленковић (Пожаревац, Радомир Уљаревић (Подгорица) и Београђани Видак М. Масловарић и Манојле Гавриловић.

Укупно 337 песника, стваралаца духовне песме из Бугарске, Израела, Канаде, Кипра, Републике Српске, Русије, Словеније, Северне Македоније, Хрватске и Црне Горе, заједно са песницима из Србије, учешћем у овогодишњем конкурсу сачинилси су јединствени песнички венац.

Златник са ликом блажене успомене патријарха српског Павла и Повеља Сабора припали су ове године манастиру Светих архангела Михаила и Гаврила у Раковици.  

Са данашњег саборовања упућена је највећа благодарност и поздрав из песничког срца утемељивачима ове јединствене духовне манифестације, Удружењу књижевника Србије, Српској академији наука и уметности, Књижевном друштву Раковица, Општини Раковица.

Сабору су присуствовали и представник Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владимир Тодић, многобројни пријатељи и сарадници манастира и Књижевног друштва Раковица, иако је ово био скраћени сабор, због епидемије вируса која влада од фебруара-марта ове године.

Зборник песама  Десети међународни сабор духовне поезије

Поводом Десетог јубиларног међународног сабора духовне поезије, најстарије књижевне манифестације у Раковици, о смотри духовне поезије Књижевно друштво Раковица објавило је књигу којом доприноси сведочанству културног и духовног бића нашег рода. 

Ствараоци духовне лирске песме из Бугарске, Израела, Канаде, Кипра, Републике Српске, Русије, Словеније, Северне Македоније, Хрватске и Црне горе заједно са песницима из Србије сачинили су јединствен песнички венац, учествујући својим песмама на овогодишњем конкурсу (укупно 337 песника)

Између корица књиге Десети међународни сабор духовне поезије Раковица, коју краси Повеља цара Петра Великог издата манастиру Раковици 1701. године, налази се венац награђених, похваљених и 99 изабраних песама.

У предговору књиге Десети међународни сабор духовне поезије Раковица г. Петар Жебељан пише: „После периода комунистичког нетолерантног једноумља сведоци смо повратка становништва нашој православној вери. Колико знамо, овакав конкурс једини је код нас, па и у окружењу. Отуда је важност Сабора духовне поезије несумњива, јер подстиче ствараоце духовне лирске песме да инспирацију потраже у духовним подстицајима, верским импулсима, молитвеном личном обраћању Богу, светима, светињама, делањем у духу хришћанских врлина и моралних вредности, са вером у доброту и доброчинство, милосрђе, смерност и у вредности које одликују искреног хришћанина. Моралном чистотом треба да се негује исти однос према ближњима, пријатељима, непријатељима, птицама, мравима...

За ову врсту лирског духовног песништва у минулих десет година, у десет зборника ове поезије, имамо сведочанство појачаног интересовања наших стваралаца, у доброј мери захваљујући доприносу Књижевног друштва Раковица, Центра за културу и образовање Раковица, коралној заједници и нашем манастиру Светих архангела Михаила и Гаврила...“

Издавач зборника Десети међународни сабор духовне поезије је Књижевно друштво Раковица, за издавача Братислав Магдић; приређивач и главни и одговорни уредник: Никола Рајаковић, стр. 200, Београд 2020.

Уредник зборника је гђа Аница Перић, док су у редакцији: протођакон Радомир Ракић, председник, и чланови: Петар Жебељан, Немања Калем, Веселин Мишнић, Братислав Магдић, Аница Перић, Анка Динић, Благица Антић, Бранислав Црнић, ђакон Александар Аздејковић и Никола Рајаковић. Фотографије су ауторско дело Живорада Костића Колета и Бранислава Црнића.

Зорица Зец