Девет румунских светих унето у календар Руске Цркве

15. Март 2018 - 16:47

На састанку у московском Даниловском манастиру прошле среде Свети Синод Руске Православне Цркве решио је званично да унесе девет румунских светих у литургијски калeндар, извештава сајт Московске Патријаршије.

У писму датираном од 24. марта 2017. године Његово Блаженство патријарх румунски Данило обавестио је Његову Светост патријарха московског и све Русије о прослављењу већег броја румунских светих од 1950. до 2017. године.

Свети Синод Румунске Цркве је са своје стране одлучио 15. фебруара 2018. године да Свету Матрону Московску унесе у свој литургијски календар.

У одговору на обраћање патријарха Данила помесним Црквама, Пољска Православна Црква је одлучила у мају 2017. године да још 40 румунских светаца унесе у свој календар.

Свети Синод Руске Цркве саслушао је извештај у среду од митрополита волоколамског Илариона о неколико румунских светаца:

Свети Дионисије Мали (око 470.-537/556). Рођен је у Скитији, у данашњој Румунији. Преселио се у Рим крајем 5. века и превео један број житија и дела светих Отаца на латински, као и збирке црквених канона. Он је такође саставио табеле за израчунавање датума Васкрса и представио систем датирања од Рођења Христовог.
Свети Данило Пустињак (15. век). Подвизавао се као испосник у манастиру Буковине Редеуцу и касније у усамљеном крају. Многи су дошли к њему, међу којима и молдавски владар Стефан III. Одбио је постављење на молдавски трон и основао је манастир Воронец.
Благоверни кнез Свети Њагу Басараб (око 1459.-1521). Био је владар Влашке у првој четвртини 16. века. Он је великодушно помагао изградњу цркава. Оставио је поуку написану на црквенословенском своме сину Теодосију.
Свети Симеон Трансилванијски (прва половина 17. века – 1656). Био је изабран за митрополита трансилванијског 1643. године. Издао је први Нови Завет на румунском језику 1648. године и књигу Псалама 1651. године.
Свети Варлам Молдавски (крај 16. в.- 1657). Борио се за национална и верска права Румуна у Трансилванији и бранио је просветитељство и пријатељство са Русијом. Написао је неколико апологетских радова у одбрану Православља. Његово име се везује за почетке писане традиције румунском језика.
Света Теодора Сихловска (средина 17.в. –рани 18. век). Ускоро после свог венчања, она и њен муж тражили су благослов да се замонаше. Она је замонашена у Веререшти скиту, а касније се подвизавала као испосница у Сихловским шумама централне Румуније.
Свети благоверни кнез-мученик Константин Бранковеану (1654-1714.) - владао је Влашком на почетку 1688. године. Био је добротвор више манастира и цркава и бринуо се о духовном просвећењу свог народа и развијању штампарства. Такође је тражио пријатељство са православном Русијом. Године 1714. султан га је позвао у Цариград, где је мучен до смрти, јер је одбио да се обрати у ислам. Његова четири сина Константин, Стефан, Раду, Матија и његов саветник Јаначе такође су страдали мученичком смрћу са њим.
Архимученик Антим Иверски (1650-1716.). Рођен је у Грузији, али је бачен у ропство по повратку из Русије и откупио га је патријарх јерусалимски Доситеј. Постао је познат као искусни уметник и калиграф. Отишао је у Влашку на позив Светог Константина Бранковеануа и устоличен је за епископа римничког 1705. године, а касније је постао митрополит влашки 1709. године. Касније умро мученичком смрћу од руку турских војника. Њега је такође канонозовала Грузијска Црква.
Свети Калиник Чернички, епископ рамнички (1787.-1868). Био је игуман манастира Черница крај Букурешта, који је постао центар штампарства и друштвених активности у Влашкој. Његов карактер су одликовали понизност и испосничке врлине. Био је рукоположен за епископа рамничког 1850. и ангажован око грађења цркви и унапређивања штампарства, а отворио је и богословију. Нешто пре своје смрти повукао се у манастир који је раније подигао.

Након што је саслушао Митрополитов извештај, Свети Синод је одлучио да унеси ове свете у литургијски календар, са датумима њихових празновања: